Sigurna sam da ste se bar jednom u vašem emotivnom razvoju, ljubavnim vezama ili brakovima susrele sa ovom nepostojećom, a opet dokazanom matematičkom računicom. Takođe sam isto toliko ubeđena da ste se zapitali kako i kada se, na vašu nesreću, uvek dolazi do ovog rezultata. Kada i kako se stigne do tog magičnog broja tri? Kada i kako od nas postane vi, a nestane „mi“?
Prvo i osnovno pitanje
Najčešće ćemo nesvarljivu istinu saznati poslednji, paralisani, besom, mržnjom, bolom, u mestu između grudne kosti i pleksusa (duši). Potom ćemo biti oprhvani tugom, tražeći činjenice i opravdanja, za sebe za njega, za nju. Prvo i osnovno pitanje koje sam postavila i sebi je: šta bi bilo i da sam doznala prva?! Zašto toliko smarate sa time, da ste saznali poslednji ili – jao, tragedije! – prevareni uvek saznaju poslednji? Pre svega osvestite se, možete se slobodno i politi hladnom vodom, ako već to niste uradili. Prvi, drugi ili poslednji, ne menja apsolutno ništa. To se samo naša tanana duša krije od jakog i preciznog gazde mozga, koji je i znao prvi!
Ako do sada niste shvatili o čemu pričamo, preskočite ovaj tekst, jer prevaru ili niste doživeli ili, blagosloveni ružičastim naočarima, niste doznali za nju. Vi koji ste se zadržali nad ovim slovima, vežite se na suvozačko mest. Možda ova vožnja bude prijatno iskustvo…
