Užurban način života, te vrtoglavo proticanje vremena postali su naša svakodnevica. Veliki protok informacija, poslovnih i privatnih obaveza na dnevnom nivou doprineli su čestoj pojavi stresa. Mentalna i fizička iscrpljenost, bez adekvatnog odmora mogu ostaviti posledice i narušiti kvalitet života. Jedan od termina koji je zastupljen i o kome se poslednjih godina često govori je burnout. Sagorevanje se vezuje za mentalnu, fizičku i emocionalnu iscrpljenost, koji se mogu javiti nakog dužeg izlaganja stresu, pritisku i preopterećenosti. Proporcionalno, s porastom podizanja svesti i ukazivanja na burnout, kao jedan od načina njegove prevencije, na aktuelnosti je dobila i tema važnosti brige o sebi.
Burnout
Burnout se opisuje kao stanje koje se javlja kao posledica hronične izloženost stresu i umoru, te koje se, između ostalog, može manifestovati u vidu emocionalne, mentalne i fizičke iscrpljenosti. Neki od ukazatelja i posledica jesu i smanjenje motivacije, produktivnosti, te stvaranja osećaja nezadovoljstva i nedovoljnosti u postizanju očekivanih rezultata. Brojne studije su ukazale da se uzrok sagorevanja najčešće vezuje za obavljanje poslovnih aktivnosti i poslovno okruženje, no ne mora samo posao biti uzročnik. Sagorevanje se može javiti nezavisno od prirode posla i dobi. Bilo koje dugoročno poslovno ili privatno izlaganje velikoj količini stresa i preopterećenosti može voditi burnout-u.
Uzročnici i posledice
Ukoliko smo dugo izloženi stresu i umoru, posledice se mogu manifestovati fizički, mentalno i emotivno. Brojna sprovedena istraživanja i stručne publikacije pokazala su da na burnout mogu ukazivati promene u vidu povećane razdražljivosti, pesimizma, gubitak samopouzdanja, motivacije, te potreba za izolacijom. Na fizičkom planu može se javiti osećaj konstantnog umora, problema sa spavanjem, gubitka apetita, a sve može biti ispraćeno i glavoboljama. Isto tako, zarad sprečavanja potpune iscrpljenosti, ističe se važnost uočavanja ovih promena, rada na njima uz najčešće adekvatnu pomoć stručnog lica. Ono što može doprineti sprečavanju sagorevanja, jeste briga o sebi, svom umu i telu, koji se mogu postići uspostavljanjem balansa, te radu na uzrocima i posledicama uz stručnu pomoć.
Me time = recommended necessary time
Često od brojnih poslovnih i privatnih obaveza, ne ostavljamo dovoljno vremena za odmor. Svakodnevno se trudimo da ispunimo to do listu, koja neretko na dnevnom nivou može biti prilično izazovna za postići. Ukoliko se ova daily – many things to accomplish lista nastavlja dugoročno, bez i najmanjeg predaha, kao jedna od posledica se može javiti premor. Zbog svega navedenog, potrebno je pokušati pronaći balans. On pored ispunjavanja poslovnih i privatnih obaveza podrazumeva i predviđeno vreme za odmor i relaksaciju. Odnosno, ono vreme koje ćemo posvetiti sebi – Me time. Pa, hajde da imamo vremena za sebe. Bez obzira na vreme trajanja, to je onih precious nekoliko minuta ili sati koje ćemo posvetiti sebi, osluškujući svoje potrebe koje su uglavnom uslovljene trenutnim psiho-fizičkim stanjem.
…So enjoy your time
Me time je vreme koje bi na dnevnom nivou trebalo da odvojimo za sebe. Ono može biti ispraćeno nizom opuštajućih aktivnosti. Bilo da je reč o neobaveznom odmaranju, slušanju muzike, čitanju knjige, meditaciji, home spa tretmanu ili laganoj šetnji (fresh air, fresh mind), to je vreme koje bi trebalo da u potpunosti posvetimo sebi. Onim sadržajima koji čine da se relaksiramo i obnovimo energiju. Koji će preusmeriti našu pažnju i misli sa poslovnih i privatnih obaveza koje nam stvaraju opterećenje, uzrokuju stres i u koje tokom dana ulažemo određene napore kako bismo ih ispunili. Zato je važno da imamo vremena za sebe.
Self-care as a lifestyle
Odnosi se usvajanje niza životnih navika kojima ukazujemo mentalnu, fizičku i emocionalnu brigu o sebi. Ono na šta brojne studije ukazuju kao važan deo self care-a i što znatno poboljšava naš kvalitet života ogleda se i u adekvatnom odmoru, dovoljnom snu, zdravoj ishrani i vežbanju. Pored vremena koje odvajamo isključivo za sebe, ne bi trebalo zanemariti ni socijalni aspekt. Ovo se prevashodno odnosi i na kvalitetno provedeno slobodno vreme sa porodicom, prijateljima. Briga o sebi usmerena je na mentalni, emocionalni i fizički aspekt. Zato je potrebno uzeti u obzir svaki od njih i težiti balansu. Na taj način možemo poboljšati našu svakodnevicu, odnos prema nama samima i okruženju, samim tim, i kvalitet života.
