Ukoliko ste nekada pogledali barem jedan teniski meč, znate koliko je preciznost važna u svakom poenu. Jedan dodir vrha mreže nekada može biti trenutak preokreta. Slično je i sa kreiranjem glazura za torte, a o tome najbolje svedoče rukotvorine Nikole Džalete – teniskog trenera koji u slobodno vreme pravi nesvakidašnje torte. Isto tako, tenis je jedinstven u svojoj nepredvidivosti, gde su margine između pobede i poraza mnogo uže nego u drugim sportovima. Nikola ipak pronalazi lepotu u toj nepredivdivosti, barem kada su torte u pitanju. Konačan rezultat je nekada teško iščekivati, no upravo je to ono što Nikoli pruža posebno uživanje u ovom poslu.
Nikolin teniski put
Teniski reket je u Nikolinom rukama od njegove šeste godine.
Nakon brojnih uspeha koje je postigao u juniorskim godinama, osvojivši na desetine pehara i medalja, postao je sparing partner našeg Fed Cup tima i najboljih srpskih teniserki. Ubrzo je igračku poziciju zamenio trenerskom, kada je stao iza naših mladih teniskih talenata.
Nikola je sada najčešće na terenima sportskog centra Novak, a uz to je i deo organizacionog tima Serbia Open-a, jedinog ATP turnira u našoj zemlji.
Iako je tenis prvi ušao u njegov život, Nikola Džaleta je uspeo da pronađe sponu između ova dva naizgled nespojiva sveta. Predanost koju je stekao trenirajući tenis pretočio je u svoju kulinarsku pasiju.
Journal: Znamo da si i teniski trener i da praviš torte. Šta je bilo prvo od ta dva?
Nikola: Prvo je krenulo sa tenisom. Tačnije, pre jedno 25 godina, kada sam prvi put uzeo reket u ruke. Zahvaljujući tenisu sam došao do toga da danas pravim torte.
Na prvi pogled se čini da tvoja dva posla nemaju puno toga zajedničkog. Prepoznaješ li ti nešto što ih povezuje?
U mom slučaju ih povezuju to što sam, igrajući teniske turnire, dosta boravio u Americi. Tamo sam iskusio čuvene cinnamon rolls – rolnice sa cimetom. Po povratku u Beograd, pokušao sam i sam da ih napravim. Mislio sam da mi neće uspeti, ali na moju sreću, rolnice su ispale onakvim kakvim sam ih probao u Americi. To me je odmah navelo da probam da napravim neke druge kolače i torte, koji tada nisu bili popularni kod nas.
Kada govorimo o tenisu, često možemo čuti diskusiju o udelu talenata naspram treninga, odnosno u kojoj meri je urođeni talenat potreban za postizanje dobrih rezultata, a koliko je to posledica predanog vežbanja i ulaganja. Možemo li na isti način govoriti i o pravljenju torti kao što su tvoje? Koliko je potrebno talenta, a koliko se ove veštine mogu naučiti?
Mislim da je talenat bitan za određene detalje, ali nije nužno. Smatram da sve može da se nauči kad neko ima volju – takva je situacija i kod mene. Kad uporedim prvu tortu koju sam naparvio i ove koje sada pravim, razlika je velika. Sve sam to uspeo da naučim najviše na svojim greškama. Smatram da se kroz greške najbolje uči i napreduje.
Koliko dugo ti je trebalo da usavršiš svoje veštine u kreiranju ovakvih glazura?
Od trenutka kad sam prvi put probao da napravim glazuru, trebalo mi jedno sigurno tri do četiri meseca konstatnog istraživanja da dođem do zadovoljavajućeg nivoa. Iako sam uspeo da naučim recept, to nije dovoljno. Tehnika je jako važna u pravljenju glazure, ali i samih torti, a sve to utiče na krajni rezultat.
Tvoje torte nas podsećaju na mala umetnička dela, s obzirom na detaljnost i preciznost. Kako izgleda proces njihovog stvaranja? U kojoj meri on zaista naliči stvaranju slikarskih dela?
Pre svega hvala na poređenju. Sam process je duži nego za uobičajne torte. Meni za tortu treba oko tri dana. Svaki deo – sredina, podloga, glavni ukus, glazura – mora određeno vreme da provede u frižideru, kako bi se ukusi sjedinili i “upoznali”. Ukratko, prvi dan se prave sastojci, drugi dan sklapam tortu i pravim glazuru, a trećeg dana se stavlja glazura ili mat boja.
Pri pogledu na tvoje torte, prvo što bi mnogi pomislili je – meni bi bilo žao tako nešto da isečem i pojedem. Kako ti pristupaš celom procesu znajući da ulažeš toliko vremena u nešto što će nestati?
Mogu slobodno reći da sa velikim uživanjem pristupam procesu pravljenja torti, pogotovo ako isprobavam nove ukuse ili novu kombinaciju boja za glazuru. Uvek sa nestrpljenjem čekam taj treći dan kad se stavlja glazura ili mat boja. Svakog puta ispadne malo ili skroz drugačije, ali u dobrom smislu. Baš zato uvek volim da snimim nanošenje glazure, s obzirom da ima umirujući efekat.
Gde možemo probati tvoje torte?
Za sada još uvek nemam svoj lokal, tj. poslastičarnicu. Ipak, ukoliko neko želi da poruči, spreman sam da izađem u susret.
Foto: Instagram(@dzaleee)
