Brutalistička strana Pariza koju do sada niste videli
Brutalistička strana Pariza koju do sada niste videli

Brutalistička strana Pariza koju
do sada niste videli

Druga strana Pariza često se skriva iza sjaja slavnih avenija i bezvremenske lepote njegove klasične arhitekture. Međutim, kada zakoračite dalje od poznatih i turistički posredovanih razglednica, otkrivate manje poznatu, sirovu i intrigantnu stranu grada svetlosti – brutalističku arhitekturu koja stoji kao svedok jedne specifične epohe u urbanizmu i arhitektonskoj estetici. Brutalizam, stil koji se pojavio sredinom 20. veka, fokusira se na funkcionalnost i minimalistički pristup, a često uključuje masivne strukture od neobrađenog betona. Dok mnogi ljubitelji klasične arhitekture smatraju brutalizam suviše grubim i hladnim, on je danas povratio svoj poseban status i ponovo privlači pažnju dizajnera i umetnika širom sveta. Brutalistička arhitektura u Parizu svakako nije prva asocijacija na grad koji se ponosi elegantnim haussmannovskim zgradama i umetnički uređenim fasadama.

Brutalistička arhitektura u Parizu priča priču o radikalnim promenama

Dok centar Pariza čuva istorijsku vrednost, njegova predgrađa pričaju priču o radikalnim promenama u društvenom i ekonomskom razvoju tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. U tom periodu, veliki priliv stanovništva, kao i potreba za efikasnim, funkcionalnim prostorima za život, doveli su do naglog razvoja brutalističke arhitekture. Međutim, iako je ova arhitektura u službi komfora mnogih stanovnika, njena impozantna estetika odudarala je od romantične slike Pariza.

Upravo zato mnogi lokalci i dalje tvrde da se brutalistička arhitektura u Parizu zapravo nalazi izvan Pariza. U predgrađima, daleko od centra. Pariska brutalistička zdanja, poput stambenog kompleksa Les Choux de Créteil i zgrade Maison de la Radio, osvajaju svojim jedinstvenim, pomalo futurističkim stilom. Les Choux de Créteil projektovan je od strane arhitekte Gerarda Granta. On predstavlja kompleks cilindričnih zgrada sa balkonskim elementima nalik listovima kupusa. Ovaj dizajn pomera granice i danas se percipira kao umetničko delo jednako koliko i arhitektonska tvorevina. Sa druge strane, Maison de la Radio, rad Henryja Bernarda, svojim čistim i masivnim linijama oličava brutalizam u svom najizvornijem obliku. Beton dominira, sa minimalnim ukrasima, naglašavajući geometrijske oblike i jednostavnost.

Surovost kao simbol autentičnosti

Interesovanje za brutalizam, koje je u jednom periodu bilo na margini arhitektonskih trendova, danas je ponovo aktuelno. Brutalizam je sada deo moderne estetike u mnogim oblastima dizajna. I to u onim gde se betonski elementi i sirove površine integrišu sa savremenim elementima. Ova ponovna popularnost brutalizma možda deluje kao paradoks. I to jer su donedavno ovakve strukture bile smatrane sivilom i betonskim džunglama. Ipak, u eri gde dizajn sve više slavi minimalizam, brutalistički oblici ponovo dobijaju na vrednost. A njegova surovost postaje simbol autentičnosti.

No, za one koji bi želeli da istraže ovu drugu stranu Pariza, treba imati na umu da su predgrađa, gde je brutalistička arhitektura najzastupljenija, često i mesta sa višim stepenom kriminala. Mnogi lokalci savetuju izbegavanje određenih oblasti, posebno u kasnim večernjim satima. Ova upozorenja ne treba zanemariti, jer je iskustvo predgrađa zaista različito od centralnog Pariza. Iako nije neuobičajeno da se u brutalističkoj estetici prepoznaje nepristupačnost, ovde ona deluje i na sam osećaj bezbednosti posetilaca. Za ljubitelje arhitekture koji žele da otkriju ovu stranu Pariza, istraživanje je najbolje planirati unapred. Takođe, posećivati određene lokacije tokom dana.

Surova, ali ipak fascinantna

Brutalistička arhitektura pariskih predgrađa predstavlja kontrast idealizovanoj slici Pariza. U njenoj funkcionalnoj, pomalo distopijskoj estetici, krije se specifična istorija jednog perioda i društvenih promena, kao i pokušaj da se odgovori na zahteve društva u vremenu urbanizacije.

Danas, ovaj stil privlači ljude koji traže autentičnost, umetničku vrednost i neobičnu perspektivu na grad koji je oduvek predstavljao eleganciju. Poseta brutalističkim predgrađima Pariza nije samo arhitektonska avantura već i prilika da se Pariz doživi iz drugog ugla – surovog, a ipak fascinantnog.

Učitati još
Zatvori