Selima koja su smeštena u planinskim predelima Švajcarske loše vremenske prilike i njihove posledice nisu nepoznanica. Iako je stanovništvo pripremljeno na brojne situacije, svaka veća oluja ostavlja posledice po lokalnu zajednicu. Upravo to se desilo i 1986. godine kada je lavina uništila nekadašnju crkvu San Giovanni Battista u švajcarskom gradiću Mogno. Međutim, za razliku od mnogih, arhitekta Mario Botta nije očajavao – samo šest godina kasnije počela je izgradnja nove crkve koja nastavlja da privlači pažnju zbog nesvakidašnjeg, minimalističkog izgleda.
Savremeni hram u Alpima
Na mestu stare već 1996. godine nastala je modernija crkva gotovo iste veličine, ali drugačije estetike. Tamna, betonska struktura u harmoniji je sa suštom suprotnošću – prirodnim svetlom koje preko krovnog prozora osvetljava prostoriju. Nalik na Portugalsku kraljevsku biblioteku, ovaj detalj aluzija je na beskonačnost svemira, kao i jedinstvo svetovnog i duhovnog.
Opčinjen sakralnim objektima, njen arhiteka se u gotovo svim svojim projektima pažljivo poigrava sa oblicima i materijalima koji su mu dostupni. Kao glavne materijale za izgradnju crkve San Giovanni Battista odabrao je mermer i kamenje iz doline koja se nalazi u neposrednoj blizini, čime je objekat u potpunosti ogledalo lokalne sredine. Koristeći se jednostavnim oblicima kao što su krug, elipsa i pravougaonik, ona je dobila minimalističku notu. Betonski zid garant je da nema mesta za brigu – crkva će biti otporna na svaku potencijalnu nepogodu u budućnosti.
Spona između tradicije i savremenog društva
Obnova i očuvanje kulturnih baština, paradoksalno, ponekad podrazumeva prihvatanje modernosti. To smo uočili kada smo virtuelno obišli hram La Iglesia Skate u Španiji i crkvu San Paolo Converso u Italiji. Za razliku od njih, u crkvi posvećenoj Svetom Jovanu Krstitelju u Švajcarskoj nema freski, vitraža i šarenih boja na koje smo navikli. U njoj se nalazi svega 15 mesta za sedenje, čime se ostvaruje osećaj potpune intimnosti.
Iako je crkva iz 17. veka u velikoj meri uništena, ostala su sačuvana dva zvona. Pomalo hemingvejski, posetioci imaju priliku da se uz njihove zvukove osete zaštićeno te uživaju u mirnoj, ali malo drugačijoj atmosferi. Da upotpunimo našu igru rečima – nikad ne pitaj za kim zvona zvone, ona uvek zvone za tobom.
Foto: Instagram (@haus_oft, @wolfosthaus, @facehunter, @designboom, @soulful_architecture)