Koliko je Gaudí bio zaslužan za izgradnju barselonske panorame tokom ranog 20. veka, tako je Ricardo Bofill doprineo da španski grad poprimi oblike postmoderne krajem istog tog stoleća. Ipak, ovom prilikom posetićemo jedno njegovo zdanje koje se nalazi ne u rodnoj mu Kataloniji, već u pokrajini Valensija. Na obali Kosta Blanka – ilivam beloj obali – nalazi se gradić Kalp, u kojem je smešten La Muralla Roja – ilivam Crveni zid.
Odmah na početku odgonetnućemo ono što ste možda i sami primetili, ali niste sigurni da li je vaše zapažanje ispravno. Odgovor je – da, ova građevina poslužila je kao inspiracija kreatorima serije Squid Game, tačnije – njenim scenografima. Lavirint po kojem se kreću fiktivni likovi nalik je na zidine koje je osmislio španski arhitekta. Hajmo sada da prošetamo tim šarenim zidovima.
S obzirom na istorijsku povezanost arapske i španske kulture, Bofill nije tajio da je inspiracija za La Muralla Roja proistekla upravo iz dodira ove dve struje. Naime, arapski narodi dugo su naseljavali jug Španije, pa se uticaj njihove arhitekture i danas može primetiti u primorskim gradovima ovog dela zemlje. Ne samo to, već je i španski jezik bogat uplivima arapskog vokabulara, čak i kada se radi o nazivima mnogih gradova. Iako su Arapi napustili Iberijsko poluostrvo još u 17. veku, kultorološka zaostavština je i dalje osetna. Tako je i Bofillu poslužila kao referenca, i to specifično oblik marokanskih i tunižanskih građevina, znanih kao qasbah ili kasbah. Time oblik Crvenog zida umnogome prati upravo tipične linije severnoafričke arhitekture. Na svakom spratu nalazi se malena plaza – trg, ali bismo mogli da kažemo i odmorište, koje povezuje apartmane unutar kompleksa.
Na taj način, La Muralla Roja postala je oličenje modernističkog pristupa mediteranskoj tradiciji – spoj južnjačke zaobljenosti i severnjačke oštrine.
