Svako od nas priželjkuje zaljubljenost. Međutim, ljubavnu idilu u drugi plan stavlja popularan izraz red flags (crvene zastavice) koji je zavladao društvenim mrežama i naveo mnoge da podele svoja negativna iskustva koja su doživeli u ljubavnim odnosima. Jedno je sigurno, zaljubljenost nas sama po sebi nekada čini slepima, te je dobro unapred znati koji su to prvi znaci toksične ličnosti koji nas mogu upozoriti da zaljubljivanje u određenu osobu ipak preskočimo.
Proces oporavka nakon negativnih odnosa može biti dugotrajan i uticati na sve ostale segmente našeg života zbog čega se ljubavni odnosi i definišu kao bitan životni faktor koji mora biti zdrav i stabilan. Zbog toga smo u razgovoru sa psihoterapeutkinjom Biljanom Andrić pokušali da definišemo koje su to crvene zastavice koje bi mogle da nas upozore na ponašanje određene osobe ili pak navedu na to da kod sebe promenimo loše principe po kojima razmišljamo ili funkcionišemo.
Koji su glavni znaci koji ukazuju na toksičan odnos
Biljana Andrić je u samom početku istakla da je najvažnije shvatiti da nista u životu nije crno/belo i je najvažnije da verujemo sebi i svom osećaju. Međutim, pre nego što upoznamo osobu koja nam se dopada trebalo bi prvo i sami da pronađemo zdrav balans kako bi bili u poziciji da razlikujemo zdrav odnos od toksičnog odnosa. Evo koji su to prvi znaci po mišljenju Biljane Andrić.
Najočigledniji znaci koji mogu da ukažu na potencijalni problem sa određenom osobom u budućnosti je nemogućnost zdravog kanalisanja agresije, izbegavanje dublje komunikacije, izbegavanje upoznavanja porodice i prijatelja.
Nas je zanimalo i koje su to konkretne situacije pomoću kojih možemo da prepoznamo da osoba možda ipak nije dobra po nas. Biljana Andrić istakla je da su to najčešće situacije u kojima osoba izbegava viđanje na javnim mestima, kada osoba teži da nam nametne svoja mišljenja i stavove sa kojima se mi sami duboko ne slažemo kao i situacija u kojoj osoba konstantno naglašava naše mane, slabosti i pokušava da nas odvoji i distancira od porodice i prijatelja.
Ukoliko osoba ne preuzima odgovornost za sopstvene postupke eto vaše prve crvene zastavice. Sve ovo nije kraj, još jedan red flag je nedostatak jasne i direktne komunikacije. Ako se konstantno u vezi osećate zbunjeno to može da predstavlja početak lošeg odnosa.
Kako da postupimo kada prepoznamo prve znake toksične ličnosti
Nakon što smo od psihoterapeutkinje Biljane Andrić saznali koje su to stvari koje bi trebalo da nam upale crvenu lampicu kada je reč o ljubavnom odnosu prirodno nam se nametnulo pitanje šta možemo sledeće da uradimo?
Kako je naša sagovornica naglasila, jedna od prvih stvari jeste da pođemo od sebe i zapitamo se da li i mi na neki način pokušavamo da sabotiramo odnos sa nekom osobom. Ukoliko to ipak nije slučaj, bitno je da preuzmemo odgovornost, zauzmemo se za sebe i odnos koji imamo sa tom osobom prekinemo.
Ako se ipak uverimo da smo u odnosu sa osobom koja je nasilna na bilo koji način, toksična po nas, ako ne vidimo da odnos napreduje ili se produbljuje, a na sve to poklope se dva ili više negativna znaka koji se uporno ponavljaju prvi korak je da se okruzimo bliskim ljudima u koje imamo poverenja i odmah prekinemo vezu.
Izlazak iz toksičnog odnosa nikada nije emotivno lak zbog čega smo je pitali šta je najbitnije da imamo na umu kada prekidamo vezu.
Bitno je ostati u kontaktu sa svojim osećanjima i zadržati pozitivan stav o svojoj vrednosti ili se truditi da ga izgradimo ukoliko je on poljuljan. Razgovor sa bliskom osobom sa kojom se osećamo sigurno i bezbedno može da nam pomogne da na najzdraviji način prevaziđemo toksičan odnos i povratimo samopouzdanje.
Postoje razne teorije o tome da nekada u životu sami privučemo pogrešne osobe u svoj život. Koliko god to nekada bilo teško čuti, pitanje je u kojoj meri je to zaista tako. Biljana Andrić istakla je da su partnerski odnosi jedan od načina da naučimo dosta ne samo o drugoj osobi nego i o sebi samima. Istovremeno, nekada je najteže prihvatiti da izazovi u kojima se nađemo u nekoj određenoj meri zavise i od nas samih. Kako bismo to osvestili fokus možemo da stavimo na osećanja koja su nam od ranije „poznata“. Jedan od načina je da se setimo ranijih situacija ili prve situacije kada smo se slično osećali, da povežemo to sa nekim svojim unutrašnjim uverenjima, pogotovo ako shvatimo da su to negativna uverenja o sopstvenoj vrednosti i da radimo na tome da promenimo svoja uverenja nabolje.
Bitno je da preispitamo svoje potrebe i to da li dovoljno preuzimamo odgovornost za sopstvena osećanja. Sve su to važna pitanja ukoliko želimo da budemo u zdravom i funkcionalnom odnosu.
Nakon ovog komentara mi smo uspeli da osvestimo to da crvene zastavice mogu da se odnose i na nas same ukoliko imamo problem sa osećajem niže vrednosti i nesposobnosti da definišemo jasno svoje potrebe i želje.
Istine i zablude
U redu je da svako ima svoje mišljenje o crvenim zastavicama, međutim, ukoliko se previše oslonimo samo na tuđa mišljenja možemo doći u situaciju da oteramo pogrešnu osobu od sebe. Zanimalo nas je šta Biljana Andrić smatra da su najveće zablude kada je reč o crvenim zastavicama.
Uvek treba imati u vidu da se ponekad strah ili stidljivost mogu pogrešno protumačiti kao emocionalna distanciranost ili nedostupnost što ne znači da ta osoba nije u mogućnosti da se emotivno poveže sa nama. U tom slučaju njoj možda treba vise vremena da stekne poverenje i da se prepusti. Osobe se razlikuju po sposobnosti da izraze svoje potrebe, načinu na koji rešavaju konflikt, po očekivanjima koje unose u odnos, kapacitetu da se prilagode, pogledu na intimnost i načinima na koji doživljavaju ljubav. Ukoliko se neko razlikuje od nas i našeg doživljaja ljubavi ne znači da je on red flag.
Shvatili smo da se ljudi po mnogo čemu razlikuju, a Biljana Andrić nam je još objasnila da je najidealnije kada se povežu osobe sa sličnim osećajem lične vrednosti jer su tada spremni da ispunjavaju potrebu i za vezivanjem i za autonomijom. Međutim, koliko je danas parova koji mogu da se pohvale takvim odnosom?
Čini se da je ipak češće da se u toku partnerskog odnosa osobe međusobno trigeruju, traže slabe tačke, bore se za nadmoć u vezi, analiziraju i konstantno preispituju partnera i traže mu mane ili popularno red fleg.
Biljana Andrić nam je sve ovo izrečeno objasnila na slikovitom primeru: Ako je jedna osoba u vezi previše uključena, ulaže više energije samim tim ima prividno i veću kontrolu i moć. Druga osoba se u tom slučaju povlači, izbegava konflikt ali izbegava i bliskost što u prvoj osobi može da pojača osećaj nesigurnosti zbog čega joj se još više pojačava potreba za kontrolom.
Tada se najčešće desi da pogrešno protumačimo signale i da prekinemo odnos koji je možda i imao neku perspektivu na osnovu nedovoljno informacija.
Neki od nas su možda u pojedinim situacijama krivicu prebacivali na sebe ili na partnera. Pitanje da li je moguće da samo jedna osoba bude kriva za loš ljubavni odnos navelo nas je na to da nešto više na tu temu saznamo u razgovora sa Biljanom Andrić.
Često se pogrešno misli da je za problematičan odnos kriv samo jedan partner jer ljudi imaju tendenciju da u spoljnom svetu traže uzroke nezadovoljstva. Samim tim vrlo lako ćemo uočiti nedostatke ili negativne znake koji sami po sebi možda to i nisu. Osoba koja teži većoj nezavisnosti i slobodi će se osećati ugušeno ako je partner često zove, šalje poruke, želi češće da se viđaju. Sa druge strane osoba koja teži većoj povezanosti u odnosu može da se oseti odbačeno ako joj partner ne posvećuje dovoljno pažnje. Dakle i jedno i drugo je prirodno ali rešenje je uvek u zdravoj komunikaciji, proveravanju kako se oseća osoba preko puta nas i zdrava zainteresovanost koja je uvek dobra.
Došli smo na samom kraju do zaključka da je možda bolje popričati sa nekim pre nego što mu dodelimo crvenu zastavicu.
Literatura za one koji žele da saznaju nešto više
Zamolili smo psihoterapeutkinju Biljanu Andrić da nam preporuči dodatnu literaturu koja bi mogla da nam pomogne da saznamo nešto više na temu partnerskih odnosa.
Spisak literature:
Geri D. Čepmen – Pet jezika ljubavi
Dr. Bruce Lipton – Efekat vecne zaljubljenosti
Dzon Senford – Nevidljivi partneri
Amir Levin & Rejcel Heler – Veza
Alan i Barbara Piz – Govor tela
