Sagorevanje (ili burnout) je sve češći problem.
To je naročito slučaj danas kada je tempo života brz, a očekivanja – kako spoljašnja, tako i ona koja sami sebi postavljamo – često nerealno visoka. Journal tim je prošlog leta razgovarao sa Dunjom Negrojević, master psihološkinjkom i psihoterapeutknjom iz savetovališta Putokaz. Tada smo u stvari i otkrili šta je sagorevanje.
Sagorevanje odnosno sindrom sagorevanja – burnout syndrome – je tiha, ali opasna pretnja našem mentalnom, ali i fizičkom zdravlju. On nastaje kao posledica hroničnog stresa i psihofizičke iscrpljenosti. Mnogi ga najčešće prvo primete kada je posao u pitanju – odnosno tako biva triggerovan. Nije samo mnogo sati provedenih u kancelariji razlog sagorevanju. To mogu izazvati i konflikti i negativna atmosfera na poslu, te osećaj nedovoljne cenjenosti.
Simptomi sagorevanja su definitivno anksioznost i stres, a možete primetiti i niz psihosomatskih tegoba kao što su glavobolja, stomačne tegobe, nesanica i povišen krvni pritisak.
Sagorevanje utiče i na psihu.
U tom stanju možete primetiti izlive besa, depresiju, promene raspoloženja, probleme sa pamćenjem i koncentracijom, manjak ili povećanje apetita – čak i apatiju. Mnogi ovo stanje opisuju kao utrnulost. Sagorevanje je problem o kom definitivno ne pričamo dovoljno – posebno kada osvestimo to koliko zaista utiče na zdravlje. Kada smo u tom stanju, zapravo smo u stanju hroničnog stresa – a bez adekvatnog oporavka isti iscrpljuje mentalno i fizičko zdravlje.
Burnout takođe stvara osećaj bespomoćnosti koji nastaje kada osećamo da nemamo kontrolu nad svojim radnim zadacima, vremenom ili ciljevima. Ipak, ono što je kvaka 22 u ovom slučaju je da nas sagorevanje tera da se dodatno dokazujemo i sebi i drugima i tako – dodatno iscrpimo. Visoka očekivanja i perfekcionizam koji su prateći simptomi sagorevanja nas sprečavaju da postavimo granice i priznamo kada nešto zaista ne možemo – ili ne želimo – da uradimo.
U celoj priči društvene mreže, mejlovi i ekrani dolaze kao šlag na tortu.
Konstantna dostupnost (mejlovi, poruke, pozivi) stvara utisak da nikada nismo isključeni sa posla. Čak i kada smo naizgled isključeni, mi smo u stanju pripravnosti za poziv, poruku – ukratko, dostupni smo i kada ne bi trebalo da budemo. Za mnoge, sagorevanje dolazi kao posledica takmičenja – sa drugima ili, češće, sa samima sobom. Mnogi ne osećaju da je njihov trud primećen ili cenjen, što dodatno utiče na motivaciju i zadovoljstvo – odnosno izostanak motivacije i zadovoljstva.
Kako zaista sprečiti sagorevanje?
Pre svega, potrebno je naučiti reći ne – i postaviti zdrave granice. Bilo da je to neproveravanje mejlova posle pet sati popodne i gašenje zvuka na telefonu, bilo da je to potpuno gašenje svih ekrana – benefiti mogu biti brzo uočljivi. Ipak, caka je da se zaista isključite – da se trudite da ni ne mislite o notifikacijama koje bi možda stigle tada (kada nije vreme za njih). Ograničite radno vreme provedeno na uređajima.
U skladu sa tim, dobra ideja je i da praktikujete aktivni odmor. Vežbanje, šetnje, hobiji, čitanje – sve što van pomaže da se isključite i regenerišete. Grandma hobiji su takođe sve popularniji termin – a tiču se hobija koji imitiraju stil života naših baki. Ako vas taj termin intrigira – imamo detaljan tekst o istom. Jedna velika, a potcenjena stvar jeste san – i to kvalitetan san. To znači ne samo dugo spavanje – već i leganje pre ponoći, opuštanje pred spavanje koje ne uključuje telefone – i buđenje prirodnim putem. Ako ne možete da zaspite zbog vrtloga misli, počnite da vodite dnevnik misli pre spavanja – samo 2-3 rečenice koje pomažu da izbacite posao iz glave. Obratite pažnju i na ishranu – endorfini se kriju u svežim namirnicama i kvalitetnoj hidrataciji.
