Majčinstvo je iskustvo koje mnoge žene doživljavaju kao prekretnicu u životu, a u slučaju Senje Vild, fotografkinje čije travel dnevnike ste čitali na Journalu koja balansira između umetnosti, porodice i profesionalnih izazova, majčinstvo je postalo inspiracija, ali i izazov. U ekskluzivnom intervjuu i editorijalu, prvi put sa detetom, Senja Vild nam otkriva kako se njen pogled na svet, ali i na umetnost, promenio otkako je postala majka. Kako usklađuje obaveze između života na relaciji dve države, porodice i snimanja? Da li su joj životne promene donele novu inspiraciju u stvaralaštvu?
U razgovoru s njom, saznajemo kako se snalazi u ovoj novoj ulozi, kako balansira između uloge majke i umetnice, i kako sve te promene utiču na njenu umetnost i pristup životu.
Kako je majčinstvo uticalo na tvoj pogled na svet i umetnost? Da li si primetila promene u svom stvaralaštvu?
Lagala bih kada bih rekla da me je majčinstvo promenilo u načinu na koji radim. Prioriteti su mi se promenili. Na svet i sve što se trenutno događa gledam kroz ono što će moj sin sutra doživeti, gde god odabere da živi. I kako. Globalno, situacija je loša. Nada u bolje sutra postoji, ali u segmentima. Čini se da su mladi kod nas odlučili da se bore za bolji život. Alate digitalne tehnologije imaju. I upornost.
Tvoj život se sada odvija između dve države. Kako balansiraš između poslovnih obaveza, putovanja i porodice?
Broj država se povećao, a sve je došlo nekako prirodno. Balans mi je oduvek bio bitan. Uz dobru organizaciju, podršku, razumevanje i ljubav partnera uspevam sve. Hteli smo da budemo tim, da smo tu jedan za drugog bez obzira na sve. Život nam se promenio tako što smo timu dodali još jednog člana. Postalo je još zanimljivije.
Koliko je izazovno raditi kao fotografkinja dok si ujedno i majka male bebe? Da li ti je ta nova uloga donela inspiraciju za neki budući projekat?
Mislila sam da ću morati da odbijam poslove, smanjim broj snimanja, da više neću moći toliko ni da putujem. Međutim, sve je postalo lakše samim tim što znam kome na kraju dana želim da se vratim. On je moja motivacija i jedan od pokretača da na sve izazove gledam kao rešive probleme. Nisam sama. Inspiracije mi ne nedostaje. Projekti na kojima bih volela da radim i koje razvijam, neće svi biti povezani sa fotografijom.
Da li te je majčinstvo naučilo strpljenju i drugačijem posmatranju sveta kroz objektiv?
Ako me je nečemu naučilo, to je definitivno strpljenje. Nisam mislila da ću ga imati s obzirom na moj karakter i želju da se stvari brzo rešavaju. Kroz objektiv i dalje vidim isto. Ne plašim se da nešto ne mogu.
Kako izgleda jedan tvoj dan sada u ulozi majke i umetnice? Šta ti je postalo najvažnije u dnevnoj rutini?
Dani se razlikuju, a sve zavisi kakve obaveze imam tog dana. Jutra i njegov prvi osmeh kada nas ugleda postali su su mi najlepši deo dana. Kupanje obožava, voli vodu. Lepo ga je gledati dok se brčka. Najvažnije mi je da vreme s njim provodim kvalitetno.
Postoji li neka razlika u podršci i atmosferi između Beograda i Zagreba kada je u pitanju balansiranje između porodičnog i profesionalnog života?
Ne bih rekla. Beograd je veći grad, pa su i izazovi veći. U Zagrebu se lakše i brže može obaviti puno toga. Najvažnija je komunikacija i dobra organizacija.
Kako se snalaziš u organizaciji snimanja sada kada imaš malu bebu? Da li si morala da prilagodiš način rada?
Lakše je i brže. Trudim se, kao uvek, da znam sve detalje u vezi sa snimanjem, od početka do finalnog proizvoda. Sada sam efektivnija, brže razmišljam, odnosno dolazim do rešenja. Mislim da je to više povezano sa iskustvom, nego sa majčinstvom.
Da li si se susrela sa predrasudama u poslu nakon što si postali majka? Kako se nosiš s tim?
Bilo je dosta preintimnih pitanja. Prikrivena osuđivanja, još u trudnoći. Na mene to ne utiče, znam da je najlakše komentarisati travu u tuđem dvorištu dok se u sopstvenom suši. Po svom sinu vidim da li mu nešto odgovara ili ne, iako je još jako mali. On je sretno i radosno dete. To mi je najvažnije.
Koje vrednosti želiš da preneseš svom detetu kada je reč o umetnosti, kreativnosti i životu uopšte?
Želim da ga naučim poštenju i dobroti, želim da bude slobodan. Da nauči da ne postoje granice. Da nauči da ne sme da odustaje. Probaj, padni, ustani. Uvek ćemo biti tu kao njegovi roditelji, ima bezuslovnu podršku i ljubav.
Da li si oduvek zamišljala kako ćeš izgledati kao majka, i koliko se ta slika poklapa sa stvarnošću?
Mogla sam da se zamislim kao trudnica i kad je to bilo jako daleko. Imala sam ideju o tome kako bih volela da vaspitavam i odgajam dete. Za tako nešto je potrebno dvoje, pa bi se moje želje, zamisli i očekivanja morale, bar donekle, poklapati sa partnerovim. Kada sam postala mama, shvatila sam da je svako poseban. Dosta stvari radim po osećaju. Slušam njega i ono što mi govori. Saveti su dobrodošli, ali ne primam sve. Filtiriram.
Postoji li neki trenutak s bebom koji bi volela da zabeležiš na fotografiji, ali ti se čini nemogućim da u potpunosti preneseš tu emociju?
Bili smo na planini. Dojila sam ga na samom vrhu. Sunce je zalazilo. Bilo je i malo vetra, taman koliko treba. Kao da je vreme na trenutak stalo. Fotografija je ostala u mojoj glavi i očima mog partnera. Zvuči jako kič, ali uistinu, bio je to divan trenutak i drago mi je da nije zabeležen na fotografiji. Da sam ga proživela.
Kada budeš gledala unazad na ovaj period svog života, šta misliš da će ti biti najdraža uspomena?
Teško je izdvojiti samo jednu. Kako raste tako se dešavaju ti prvi put momenti. Svaki je dragocen za sebe. Svaki izaziva drugu vrstu emocije.
Da li ti je majčinstvo donelo promene u načinu izražavanja kroz fotografiju? Možemo li u budućnosti očekivati još neku seriju fotografija inspirisanih tvojim novim iskustvom?
Način izražavanja je ostao isti, ali sam sve više zainteresovana i za druge medije. Učim o sebi, za sebe, kroz sina. Trudiću se da važni momenti naše male porodice, ostanu na fotografijama. To je u stvari prirodno. Podseća na rad Sally Mann, jedne od omiljenih fotografkinja.
Koji savet bi dala mladim ženama koje žele da balansiraju umetničku karijeru i porodični život?
Radite po osećaju. Slušajte svoje telo. Sa partnerom se trudite da razvijate odnos koji će vašem detetu moći da bude budete primer i pokretač u životu. Bes straha. Nije teško ili nemoguće, samo nemojte odustati.
