U Francuskoj bi ovih dana moglo da dođe do velike društvene promene. I ne, ne mislimo na reformu penzionog sistema i proteste koja je ista prouzrokovala. Naime, francuska vlada prošle nedelje donela je predlog zakona kojim bi se regulisao sadržaj koji influenseri dele na svojim profilima. U želji da društvene mreže potčine istoj regulativi kojoj podlažu tradicionalni mediji, jedan od zahteva bio bi da influenseri eksplicitno naznače fotografije na kojima su njihov fizički izlged bio izmenjen na neki način. Istovremeno, zakonom se traži da isticanje plastične hirurgije u okviru plaćenih kampanja, te promovisanje kockanja i kriptovaluta bude zabranjeno. Francuski influenseri koji ovo pravilo prekrše mogu biti kažnjeni novčanom kaznom od 30.000 evra i – dve godine zatvora. Osim toga, bilo bi im zabranjeno buduće profesionalne bavljenje ovim poslom.
Ogledalce, ogledalce
Od prvih Snapchat filtera koji su se pojavili 2015. godine, do fotografija generisanih uz pomoć veštačke inteligencije koje danas sve češće srećemo na internetu – i sve teže razaznajemo od pravih fotografija – društvene mreže postale su tle sa kojeg su potekli mnogi socio-psihološki fenomeni – i problemi. Širenje dezinformacija olakšano je verodostojnim vizuelnim manipulacijama, a ozbiljne posledice koje iste mogu imati prolaze nekažnjeno.
Jedan takav slučaj pokrenuo je deinfluencing u okviru beauty internet zajednice, koja je ovim postupcima i najsklonija. Telesna dismorfija i poremećaji ishrane neki su od psiholoških posledica koje posebno pogađaju mlade devojke. Korelacije koje iskrsavaju između korišćenja društvenih mreža na kojima se podstiču sasvim određene norme lepote i nezadovoljstva sopstvenim telom povod su za brigu, a jedan su od razloga zbog kojih Francuska i želi da donese ovakav zakon. Slična regulacije je, ako se sećate, već sprovedena u Norveškoj, kada je 2021. ozvaničeno da sve editovane fotografije moraju biti okarakterisane kao takve. Dakle, sve izmene na telu, koži ili licu moraju eksplicitno biti navedene. Pa opet, broj mladih koji su nezadovoljni svojim izgledom i dalje raste, a ovaj psihološki fenomen u pomenutoj skandinavskoj zemlji nazvan je body pressure.
Čije zakone poštuje internet?
Zbog svojih globalnih prostranstava, te bezgraničnih dometa, internet je u izvesnom smislu ničija zemlja ili, možda bi to bilo ispravnije, nešto poput virtuelnog divljeg Zapada. Jedna država, naravno, ima određenu kontrolu nad aktivnostima influensera koji unutar nje posluju. Ipak, da li je jedan hashtag dovoljan da spreči reperkusije po mentalno zdravlje onih koji su ovakvim sadržajima izloženi?
#wokeuplikethis i druge obmane
Analognom ovom slučaju jeste primer drugog zakona koji već neko vreme zahvata brojne zemlje Evropske unije. Naime, ako ste možda već i primetili, mnogi influenseri – poput onih iz Nemačke – dužni su da promovisane objave tako i postave. Možete primetiti #ad (nem. #anzeige) na početku ili kraju opisa objave, ali i na svakom story-ju koji sadrži neku vrstu plaćenog sadržaja.
Koliko to zapravo menja našu percepciju dotičnih sadržaja? Možemo pretpostaviti – i nadati se – da će nam probuditi dozu sumnje u legitimitet onoga što tu piše. Ta je osoba, ipak, plaćena da to postavi. Nejasno je još uvek, međutim, da li slična signalizacija može zaista imati pozitivnih efekata na veliki broj mladih koji svakodnevne sate provode izloženi drastično izmenjenim slikama.
Foto: @carla_ginola
