emo·tion
[ɪˈməʊʃ(ə)n]
/a strong feeling deriving from one’s circumstances, mood, or relationships with others/
Emocija. Neki bi rekli da ona ili one predstavljaju skup osećanja izazvanih nekim speltom okolnosti. Drugi bi ih okarakterisali kao samu srž ljudskih osobina dok se neki čak usuđuju da izgovore da ih ne poseduju. Na kraju dana, budite sigurni da ih svi posedujemo ali njihov intenzitet je upravo ono što ih oblikuje i čini da se neke naše emocije i osećaji razlikuju od tuđih. O emocijama govorili su psiholozi, filozofi, motivacioni govornici, književnici ali i umetnici svih kategorija koji su ih koristili kao bezgranični izvor inspiracije. Emocija je sastavni deo našeg bića, akcije i reakcije, mišljenja ali i svesti.
Aristotel je emocije podelio u porodice, Jung u tipove, Cannon-Bard ih je potpuno odvojio od događaja i percepcije reakcije, Platon ih je proučavao kroz teorije o duši dok je škola Stoicizma po svojoj teoriji kontrolisala iste na osnovu moralnih načela. Međutim, iako moderna nauka poznaje zvanične definicije i naučno dokazane teorije emocije, ne postoje nijedne reči na Zemaljskoj kugli koje ih upotpunosti mogu opisati. Na prvom mestu mi ih osećamo, te ih tek kasnije izgovaramo, pišemo, objašnjavamo, pravdamo ili branimo.
Međutim, pogled na emociju sakriven iza objektiva kamera čije nam fotografije služe kao doživotna uspomena, jeste onaj koji je možda i najiskrenije opisuje. Možemo iznova i iznova prekrivati, sputavati, i u neku ruku bojkotovati svoje emocije, ali slika je ona komponenta koja ih prezentuje u najčistijem formatu, tako da osmeh blješti, suze statično liju, zaljubljenost se vidi i u očima a ljutnja nemo zastrašava. Stoga, naše pitanje je, da li slika zaista govori više od 1000 reči?
šta ona oseća?
Kao bića koja u sklopu svoje ličnosti poseduju razvijen osećaj empatije, neretko je jedna od prvih komponenti o kojoj brinemo kako se osoba prekoputa oseća. Tugu najčešće vezujemo za suze, sreću za osmeh od uha do uha, zaljubljenost po crvenilu obraza a neprijatnost po nekom neopisivom izrazu na licu. Ipak, nijedna od ovih emocija se u potpunosti ne može vezati za reakcije koje asociramo sa istim. Ali postoji nešto u osećaju koji nas obuzme kada primetimo nečiju facijalnu ekspresiju ili pogled. Ove komponente nam i bez suza, osmeha i nekima definisane konkretne reakcije mogu dočarati nečije emocije. Stoga, jasno je da na osnovu slike koja svojim bojama, fokusom i oštrinom prezentuje emocije, najiskrenije možemo osetiti iste.
Odgovor na pitanje šta ona/on oseća krije se upravo iza objektiva.
anger
[ˈaŋɡə]
noun emotion
a strong feeling of annoyance, displeasure, or hostility
sad·ness
[ˈsadnəs]
noun emotion
an emotional pain associated with, or characterized by, feelings of disadvantage, loss, despair, grief, helplessness, disappointment and sorrow
Kao što joj i sama definicija kaže, tuga na neki način predstavlja sponu mnoštva emocija. Nastaje kao reakcija, mnogi bi rekli i revolt, nakon razočarenja, nepravde ili nekog neočekivanog spleta okolnosti. Ona je ona emocija od koje neretko bežimo i koja kao svoj produkt servira i nekima najveće neprijatelje – suze. Međutim, posle tuge, osećaja žala i nemoći, neretko se budi ono najbolje u nama. Ovaj proces vrlo je sličan onom u prirodi gde nakon kiše dominantno zasija sunce. Tako može biti i sa nama, ljudima. Kada izbacimo sav taj gnev iz sebe, na red nastupa neka potpuno nova i čista emocija koja rezonuje sa lepim a ne tužnim osećanjima.
hap·pi·ness
[ˈhapɪnəs]
noun emotion
emotion the state of feeling or showing pleasure
Suprotna tugi, sreća je ona emocija koju koristimo kao naznaku svog zadovoljstva. Ona se javlja sama od sebe, nakon svojih ili tuđih uspeha, ostvarenja ciljeva, novih početaka, nakon šale i svemu slično. Jedna od prvih naznaka sreće upravo je osmeh, koji svojom širinom može naznačiti koliko je pomenuta emocija iskrena u našem biću. Međutim, sve su ovo individualna posmatranja. Nasuprot ovoj praksi, postoje ljudi koji nisu toliko vešti u facijalnoj ekspresiji svojih emocija, te bez ikakve strasti na licu mogu tvrditi da su srećni. Sreća je osećanje koje nas spaja, neki tvrde da čak i da produžava životni vek, a poseduje i hormon koji je luči. Stoga, smejte se, na sav glas, punim plućima, uvek i svuda, jer će i u najmračnijim momentima makar neka iskra dati povod za to.
pas·sion
[ˈpaʃ(ə)n]
noun emotion
strong and barely controllable emotion
Strast. Emocija koja prati onu najlepšu, koju neretko nazivamo ljubavlju. Bila ona prema porodici, poslu, partneru ili prijateljima ljubav predstavlja jedno od najlepših osećanja. Ona nas navodi do sudbonosnog DA, osmeha na licu ali i do nekih neishitrenih odluka. Sa njom rame uz rame ide i strast, koja se može predočiti u lepe ali i uslovno rečeno ružne emocije. Ona prati žudnju, zavid, zaljubljenost i u svom opusu objedinjuje sve emocije jarke želje.
inovacija emocije na kameri
Kao uređaj koji prati gotovo svaku emociju i svojom kamerom je najčistije prezentuje, izdvojio se HONOR 200 Pro telefon. Inovacija portretne fotografije sakrila se u performansama nove serije HONOR telefona. Pored jedne od najboljih kamera koju potpisuje HONOR, ovog puta forte one koju je dodelio novom telefonu predstavlja portretna fotografija. Fokus, čistina ali i kompozicija boja portreta uslikanog HONOR 200 Pro telefonom slobodno može parirati onoj koja je uslikana profesionalnim fotoaparatom. Studio kod kuće ili sam svoj fotograf, vi birate, ali je činjenica da uz pomoć inovativne fotografije pomenutog modela telefona dobijate oba.
Potvrdu da s onim telefonom i tokom uobičajene svakodnevice možete kreirati umetničke fotografije predstavlja upravo poveznica oblika same kamere koja je svoju inspiraciju pronašla u tvorevini španskog arhitekte Gaudia, Casa Mili.
Pored izvanrednih portretnih fotografija, u sklopu pomenutog modela telefona očekuju vas i poboljšanja makro i selfie kamere.
portretna fotografija kao vrhunac umetnosti
Shvativši da portretna fotografija predstavlja vizuelnu sponu emocija i slike, HONOR svoje snage udružio je sa velikanima ove branše. Kada govorimo o portretima, pored HONOR 200 Pro telefona, neizostavan je i pomen britanskog fotografa Johna Rankina Waddella. Ikona portretne fotografije važi i za imperativ iste, te je u svojoj karijeri fotografisao mnoga poznata lica kao što su Kate Moss, David Beckham pa čak i kraljica Elizabeta. Međutim, ni tu se HONOR nije zaustavio. Njihov oslonac u ovom projektu takođe bio je famozni Harcourt Studio, koji je pre svega stekao svoju reputaciju na osnovu ikoničnih crno-belih portreta.
Pokušavali mi da objasnimo i definišemo emocije raznovrsnim teorijama, učenjima ili postulatima, činjenica je da ćemo istu najiskrenije osetiti gledajući njenu projekciju na kameri. Portret i fotografija u celosti, na neki način i govori više od 1000 reči, a HONOR 200 Pro telefon i njegove specifikacije predstavljaju dokaz pomenute teorije.
Foto: Ljubo Ašćerić
Kreativna direkcija i koordinacija snimanja: Iva Vuković
Model: Marija Stakić
