Savremeno poimanje tehnologije nazamislivo je bez mobilnog telefona. Svakodvenica većine pripadnika modernog društva usko je vezana za pametne telefone, te neretko i svoju manifestaciju vezuju za isti, a to nam je omogućio ubrzani razvoj tehnologije i pojava društvenih mreža. Ipak, često se setimo beskonačnog kucanja poruka na malim tasturama, polifonih melodija, pa čak i dramatičnog spuštanja slušalice na flip telefonima. Upravo zbog toga, oduličili smo da u znak 40 godina od prvog dostupnog mobilnog telefona u komercijalne svrhe, koji je dobio zvaničan sertifikat Federalne komisije za komunikaciju, predstavimo kratku retrospektivu bežičnih telefona.
Joel, this is Marty
Iako je Motorola DynaTAC bio prvi mobilni telefon dostupan u komercijalne svrhe koji je 21. septembra 1983. dobio sertifikat Federalne komisije za komunikaciju, priča o bežičnim telefonima datira još sa početka dvadesetog veka. Ubrzo nakon što je izmišljen odgovarajući radio predajnik, Nemačke železnice su još 1918. godine počele da istražuju uslugu mobilnih telefona duž svojih pruga. Na vozovima na relaciji Berlin-Hamburg već 1926. upostavljena je telefonska služba koja je bila dostupna samo za putnike prve klase. Četiri godine kasnije, telefonski korisnici u Sjedinjenim Američkim Državama imali su mogućnost da se preko radijske veze povežu sa putnicima na brodu u Atlantskom okeanu, a prvi poziv iz automobila dogodio se 17. juna 1946. putem usluga mobilne telefone Bell System-a. Sve do 1973. pozivi su morali da se prenose ručno, a mobilna telefonija je bila ograničena na telefone ugrađene u automobile i druga vozila.
Revolucija se dogodila 3. aprila 1973. godine kada je istraživač i izvršni direktor Motorole, Martin Cooper, sa ulica Njujorka pozvao svog rivala iz Bell Labs-a, Joela S. Engela, prvim ručnim mobilnim telefon i rekao: „Joel, this is Marty“.
Motorola je 6. marta 1983. lansirala DynaTAc mobilni telefon na prvu američku 1G mrežu Ameritecha. Razvijanje ovog telefona dostiglo je cifru od čak sto miliona dolara i trajalo je više od jedne decenije dok se nije pojavio na tržištu. Zanimljivost jeste da je telefon imao mogućnosti samo pola sata razgovora, dok je punjenje trajalo čak deset sati. Uprskos nepraktičnim karakteristikama, potražanja potrošača bila je zaista velika.
Hello, Moto
Era mobilnih telefona na preklop smatra se da počinje, takođe, Motorolinom tehnologijom. Naime, pretpostavlja se da je Motorola StarTAC prvi flip telefon koji je lansiran 1996. i u trenutku kada se pojavio bio je najmanji telefon na tržištu. Ubrzo se pridružuje i Nokia sa svojim 8110 modelom koji se pojavljuje i u filmu The Matrix. Zbog svog specifičnog izgleda nazvan je Banana Phone. Finski brend Nokia nekoliko godina kasnije preuzeo je vodeću ulogu u proizvodnji popularnih i vrlo često nekonvecionalnih modela poput 7280 lipstick telefona na kojem je bilo gotovo nemoguće iskucati poruku. N95 model je godinama važio za najtraženiji tog vremena.
T-Mobile Sidekick je prvi takozvani pametan telefon koji je lansiran 2002. godine i nazivan je Danger Hiptop, Mobiflip i Sharp Jump. Ovo je bio jedan od go to telefona Paris Hilton. Samo godinu dana kasnije Motorola predstavlja još jedan radiklani dizajn sa inovativnim karakateristikama. Međutim, strategija kompanije koja se odnosila na preveliku pristupačnost njihovih telefona bila je pogubna. Motorola je izgubila veliku sumu novca i nakon dugogodišnje borbe nije uspela da povrati moć.
Touchscreen and Iphone era
Iako je touchsreen tehnologija dizajnirana nekoliko decenija ranije, prvi telefon na dodir koji je zapravo radio bio je iPhone. Kao i svaka značajna promena u društvu i ideja iPhone uređaja započinje sukobom i to između Stevea Jobsa i njegovog zeta koji je u to vreme radio u Microsoftu. Projekat je započet 2004. godine pod tajnim nazivom Project Purple. Ono što je Jobs uočio, a ubrzo se ispotavilo tačnim, jeste poveznica između muzičkih uređaja i telefona. Nakon što je video kako brojni Amerikanci odvojeno nose BlackBerry telefon i iPod mp3 plejer, shvatio je da bi konzumenti sigurno više voleli da poseduju jedinstven uređaj koji implementira karakteristike obe tehnologije. Takođe, uvideo je značaj touchscreenova, te je naporno radio na pronalaženju idealnog načina uvođenja ovakvog dizajna mobilnih telefona.
Iako je prva iPhone verzija imala brojne propuste kao što su nemogućnost prosleđivanja poruka ili slanje MMS-a, kao i izostanak 3G-a – aplikacije, ceo ekran osetljiv na dodir i prisustvo interneta, omogućili su da ovaj mobilni telefon postane neizostavni deo tehnološke revolucije.
Foto: Profimedia
