Ima li nade za umetnost u svetu
veštačke inteligencije?

S brzim razvojem veštačke inteligencije, ali i njenog korištenja u našoj svakodnevici, pojavljuju se razna pitanja. Jedno od njih koje često srećemo je može li veštačka inteligencija stvarati umetnost. Odgovor je može stvarati, ali da li je to umetnost? Tu se sad lome koplja. U članku Is AI-generated art actually art? bave se upravo tim pitanjima, a upravo su ona okosnica brojnih rasprava i teza na tu temu. Ima li nade za umetnost u svetu veštačke inteligencije? Da, ako definišemo kako je shvatamo.

Ima li nade za umetnost u svetu veštačke inteligencije?

Što zapravo smatramo umetnošću? Velikani poput Picassa koji je zadužio civilizaciju, za umetnost govori da Art washes away from the soul the dust of everyday life. No, svedočimo da je kroz vekove umetnost zaista imala razne funkcije od prosvetiteljskih, obrazovnih, političkih preko prostih, osnovnih, jednostavnih, onih larpurlartističkih.

Umetnost radi umetnosti

Umetnost radi umetnosti (l’art pour l’art) pokret iz 19. veka uči nas da umetnost ne treba imati nikakvu praktičnu, moralnu, političku ili didaktičku svrhu, ona postoji isključivo radi sopstvene lepote i izražaja. Larpurlartizam je nadahnuo brojne umetničke pokrete, ali i stao na žulj raznim drugim suvremenim vrstama umetnosti, koje su upravo svoju srž postojanja videle u angažovanosti, monetizaciji i kreiranju društvenog mnjenja. Nije tajna da se umetnost i kroz istoriju koristila kako bi uticala na javno mnjenje i mišljenje šire mase. Međutim, sam proces stvaranja nekako je uvek ostajao između alata i umetnika.

Gde je zapravo razlika u stvaranju?

Danas sve većim korišćenjem digitalnih alata, pa i samom veštačkom inteligencijom kojoj prema našim naredbama prepuštamo kreativni moment stvaranja, ponovno ovo pitanje dolazi na površinu. Ako gubimo granice između onog stvorenog delovanjem čoveka i onog stvorenog delovanjem veštačke inteligencije, što je onda definicija? Mobilni telefoni, tableti i laptopi već su neko vreme produžetak naših ruku i mozgova, pa je logično za zapitati se, jesmo li mi već odavno izgubili kontrolu nad vlastitim analognim stvaranjem?

Nove ideje su obično za lomaču

Danas je običnom oku često teško odlučiti šta je rezultat veštačke inteligencije, a šta ljudske ruke. U moru lažnih vesti, nerealnih prikaza i nedostižnih očekivanja ovo može biti i te kako opasan alat za manipulaciju. No, ona se i bez toga ionako događa zar ne? Mnogo se stručnjaka danas dotiče ovih tema i mišljenja su poprilično oprečna. No ona su, možemo reći, skladna vremenu u kojem živimo, a ono je definitivno vreme inovacija i novih ideja, a svi znamo da su nove ideje u samom početku uvek bile kritikovane.

Umetnost je proces

U svetu u kom živimo i u kojem se sve vrti oko rezultata, ocena i poređenja, često zaboravljamo koja je srž vrednosti koje su u nama usađene. Kompeticija, težnja savršenstvu i nerealni prikaz sadašnjice ono su što našu decu i te kako muči, a čak i ako se s time ne slažemo, teško da možemo delovati potpuno suprotno od sistema. Poenta umetnosti (a mnogi filozofi kažu i života) je u samom procesu. I to je ono, što bi u budućnosti moglo činiti razliku. Jer savršen rezultat danas može postići robot, no one nesavršenosti koje mi sami moramo proći da dođemo do tog savršenog kraja je ono što nas čini autentičnim. I na to bi trebalo da se fokusiramo.

Foto: Unsplash, Instagram: @mariustroy, @ideelart, @hsnrgb, @alejandrapatch, @natellaart, @elisehoogerdijk
Tekst preuzet sa: Journal.hr.