Novembarsko premotavanje počinje sad. Kroz jedanaesti mesec u godini vodi vas opet autorka Ana Dodig koja stoji iza instagram naloga @kafenisanjeiostalo čije mesečne preporuke već čitate na našem portalu. Pa, hajde da se vratimo na sam početak novembra i saznamo koji su glavni utisci koji su obeležili ovaj mesec.
November rain
Ne volim novembar. Toliko ga ne volim da bih u ovom premotavanju najradije rekla: bio je i prošao, ‘ajmo u praznični decembar! Jer ne znam šta tu ima da se voli. Kiša? Tmurni, sivi dani? Varljive, lude temperature i pomahnitali vetar? Sori ljudi, ali nisam mazohista. Uostalom, čak i najpoznatija novembarska pesma je numera koja ima naziv November Rain. Nije Guns-u palo na pamet ni November Sun, pa ni November Breeze već RAIN. E tako bih ja da napustimo novembar, kao Sleš koji napušta crkvu u kojoj se Aksel Rouz venčava, sve sa cigarom i gitarom. Ali hajde, malo ćemo se pozabaviti ovim mesecom jer nije baš da nije bilo utisaka.
Ovo je bio novembar u kojem nas je napustio Žarko Laušević, u kojem je startovala poslednja sezona jedne od najboljih serija epoha The Crown sa fokusom na nesreću u kojoj je tragično stradala najomiljenija princeza sveta Ledi Di, i u kojem je Muzej grada Beograda uspeo da povrati delo Paje Jovanovića Odmor bašibozuka, na londonskoj aukciji kuće Sotheby’s, i to po ceni od skoro 350.000 evra. Takođe je bio mesec u kojem je Arena horski pevala pesme Dina Merlina, a Novak pokazao da nema konkurenciju kada je u Torinu stao na crtu i podvukao sledeće: 40 masters turnira, 24 grand slam trofeja, sedmi trofej na Završnom mastersu i rekordnu 400. nedelju kao svetski broj jedan. Novembar je bio i mesec u kojem smo obeležili dan borbe protiv nasilja nad ženama sa poražavajućom statistikom: od početka godine do danas ubijeno je 27 žena i devojčica.
Laušević, Deca zla i jedna princeza
Možda najbolji tekst o Lauševiću sam pročitala na portalu Velike priče, u potpisu Jurice Pavičića koji je jednom rečenicom opisao Žarkovu sudbu: Taj Žarkov pištolj imao je četiri žrtve: tri muškarca i jednu veliku karijeru. Sjajan tekst iako mislim da je gospodin Pavičić pogrešio kada je uporedio Žarka i Clooneya. Clooney je osrednji, lepuškasti glumac. To Žarko nije bio ni na početku, a ni u ovim poznijim godinama kada je briljirao u Korenima, Vremenu zla, Kalkanskim krugovima, Senkama i Aleksandru od Jugoslavije. Ne, Laušević je mogao bez problema da bude balkanski Daniel Day-Lewis, naš Tom Hanks ili bilo ko sem Clooney. Bio je nivo i talenat koji je po mom mišljenju posle samo imao Glogovac. Ne sumnjam da bi bio najveća zvezda ovih prostora da se nije desio onaj Dostojevski izrežiran sumrak 1993. u Podgorici. Ali desio se.
Tokom novembra, gledali smo i prvu srpsku seriju na HBO ekranizaciju romana Miodraga Majića – Decu zla.
Kada sam čitala Majićevu knjigu, koja je napisana kao scenario za seriju ili film, bila sam ubeđena da će ekipa koja uzme da je ekranizuje, obaviti dobar posao ako uradi dobar kasting i drži se atmosfere, i kako se likovi i priča grade. I do šeste epizode mislila sam to je to, uspeli su ali posle je krenula serija da mi gubi poene. Prvo, bez želje da spojlujem ali bespotrebno je raditi 10 epizoda. Dosta se sve sporo dešava i razvlači od šeste. Drugo, u seriji je mnogo jača i prisutnija Ana Basta (odlična Janevska) nego novinarka (vrlo dobra Stojiljković), koja je u knjizi dominantniji ženski lik.
Zatim, izbor Slavena za starijeg i njegova frozen gluma nisu mi bili match za taj lik, a tu je i kraj koji je konfuzno rešen. Ali, kakve genijalne epizode Anice Dobre i Cvijanovića, prosto su zasenile glavne, iako mi je Radović dobar izbor i vrhunski je odglumio Bobića, dok je Koja isto zanimljiv izbor za Drobnjaka. I da, muzika je top, možda najbolja suspense muzika neke naše serije. Ako ćemo o dobrim serijama, gledajte bosansko-hercegovačku Znam kako dišeš sa Jasnom Đuričić u glavnoj ulozi, takođe na HBO.
Tu negde u novembru počeli smo da se opraštamo od serije The Crown.
Po mom mišljenju jedne od najboljih serija koje su snimljene unazad dvadeset godina. Šta je istina a šta fikcija, ostavljam istoričarima i biografima, ali serija je uspela nekako da izbalansira i da nikome ne drži stranu. Jedine dve miljenice serije bile su one koje su to bile i u stvarnom životu – princeza Margaret i Lejdi Di. A Dianu je maestralno dočarala australijska glumica Debicki, koja je skinula njen glas, pokret, gestikulacije, ton, čak i nagib glave čak. Dok sam gledala scene tunela, i taj zlosutni momenat kada telefon zvoni u UK, setila sam se koliko sam se ja, tamo neka devojčica iz Srbije ražalostila kada mi je tata tog 31. avgusta 1997. saopštio vest da je princeza tragično nastradala.
Ukratko: dobrota daleko dobaci, čak i bez interneta i društvenih mreža.
Najjači utisak novembra?
Filipinka Luiza Ju. Ova žena je u 79. godini ispunila svoj san, tako što je 9. novembra stigla na svoje poslednje odredište – u Srbiju. I to nakon što je obišla sve države sveta članice Ujedinjenih nacija. Hej ljudi, to su 193 države! Ima li išta lepše?! Nema ako mene pitate. Putovanja su čista sreća, jedan restart kompletnog organizma, i duše i tela. A kada vidite ženu na pragu devete decenije sa toliko smeha i želje, shvatite da su snovi gorivo. I dok imamo njih ima(mo) i nas.
Foto: Profimedia, Instagram @journalsrbija, @hbomaxadria
