Julsko premotavanje počinje SAD. Kroz sedmi mesec u godini vodi vas opet autorka Ana Dodig koja stoji iza instagram naloga @kafenisanjeiostalo čije mesečne preporuke već čitate na našem portalu. Pa, hajde da se vratimo na sam početak jula i saznamo koji su glavni utisci koji su obeležili ovaj mesec.
Jul?
Kako ćemo da pamtimo jul? Ovaj jul? Jul u kojem u roku od minut pucaju prozori, lete crepovi, padaju stabla, bujice nose kola. Od vodene zavese ne vidite ispred nosa ništa, a vetar šiba 80km na čas? Kao jul u kojem shvatamo da vrlo lako možemo da doživimo uragan iz kategorije tri ili tornado koji nisu svojstveni našem podneblju i klimi, te da nam priroda vraća ono što smo joj dali: nemar, katastrofu i užas.
Pre nekoliko dana slušala sam generalnog sekretara UN, gospodina Gutereša, koji je izjavio jednu istinu koja para uši. A to je da je era globalnog zagrevanja iza nas, te da smo zakoračili u eru globalnog ključanja planete. Požari u Grčkoj, Kanadi i Alžiru samo su delić onoga što nas čeka u budućnosti, a već sada jul možemo da proglasimo za najtopliji mesec na Zemlji ikada. Prosečna temperatura bila je za najmanje 0,2 C viša od prethodnog rekordnog meseca jula 2019. godine, a trenutne projekcije sugerišu da Zemlja nije bila ovako zagrejana otprilike 120.000 godina. Evidentno je da smo uništili planetu i da sada “sedimo” na uzavreloj stolici koja će biti sve vrelija i vrelija. To se ne odnosi samo na Evropu, delove Afrike i SAD, već i na ceo svet.
(Vremenska) Prognoza
Meteorološka stanica Sanbao u gradu Turpan u kineskoj provinciji Sinđang zabeležila je 16. jula temperaturu od 52,2C, postavljajući novi nacionalni temperaturni rekord — prema izveštaju kineske meteorološke uprave. Čak je i Antarktik, koji je usred zime, doprineo rekordu sa neobično visokim temperaturama. Da, krivi smo mi i najgore od svega je što mislim da nema prostora da se klima u velikoj meri popravi, čak i kada bi kompletno stanovništvo planete shvatilo važnost trenutka i potrebu da se neke stvari iz korena promene.
Barbenheimer hype
U tako uzavrelom julu prepunom superćelijskih oluja, jedna bioskopska zahvatila je ceo svet, pa i nas. Lično ne pamtim da su neka dva filma izazvala toliki hajp u skorašnjoj cinema bici od Barbie i Oppenheimera. Čak sam i ja podlegla trendu i pojurila da pogledam Barbie (Oppenheimer mi ostaje u avgustu). Mada sa očekivanjima da će film biti najpre glupost. Što je dobro, jer onda nemate nerealne standarde – taj momenat kada sami filujete vajb koji film mora da vam izazove.
Barbieland
Letnji blockbuster sa Margot Robbie i Ryan Goslingom koji je koštao 145 miliona i koji je po mom mišljenju imao ubedljivo najbolji marketing od svih filmova u istoriji sedme umetnosti, nije dubokoumni film koji ćete pamtiti zauvek. Ali, nije ni glupost. Za početak, ja sam se toliko smejala da je drug morao mene i još jednog druga da stišava i opominje. Greti skidam kapu, jer je tako dobru ideju imala oko Barbie i onoga što bi Barbie mogla da misli o uticaju na stvarni svet. Ali, i onome što bi moglo da joj smeta u Barbielandu.
Naklon ide producentima za kasting, jer ne znam ko bi mogao bolje da ovekoveči Barbie i Kena na platnu. Margot je sjajna, ali Ryan – ljudiiii moji! On sav u uljanim kvarc pločicama i onom blonde kosom, te bundom i onim momentima “my mojo dojo casa house”. Takođe moram da napomenem kako ovde niko od glumaca ne karikira, ne preteruje, ništa u njihovoj glumi nije veštačko iako glume lutke, programirane da se ponašaju i komuniciraju na jedan specifičan način. Prosto njihova doza satire i emocije je u savršenom glumačkom izrazu. I da, da li ste provalili kako je skoro pa glavna ekipa iz serije Sex education dobila epizodne uloge ovde? Back to the movie.
Kinematografija sjajna. Kostimi Jacqualine Durran maestralni, soundtrack upbeat i već na repeat kod mene. Najblaže rečeno – Barbie je pop-fun film koji je spakovan u šećernu vunu sa svim Barbie stereotipima i jednom slojevito subverzivnom tematikom. Neću spojlovati, ali onaj uvod je sjajan sa odom 2001: A Space Odyssey. Plus, ako ste dete osamdesetih kao ja, onda će vas uvodni momentu filma koji vas vode u Barbie home preseliti u detinjstvo kada ste se igrali sa Barbikama.
Barbie nostalgija
Tu su kućica, pink krevet, šik odeća u onim plastičnim kutijama, četka kojom češljate Barbie kosu, njeni skokovi sa vrha kuće na travu jer ona ne silazi niz stepenice, ona leti. A tu su i kola, u mom slučaju Barbie je imala crveni ferrari na koji je mama spiskala ceo svoj topli obrok. Tu je i Skiperka, koju sam kupovala sestri dok sam sebi birala najnoviju Barbie, naravno. Subverzivno Greta vešto provlači razne teme od patrijarhata preko toga kako se muškarci osećaju u matrijahartu do možda najvećeg pitanja svih nas a to je da li nas okviri, šabloni pa i banalne stvari poput odeće, kilograma, obrazovanja definišu i ograničavaju? Ono što je neki utisak jeste da je prva polovina filma bolja, uverljivija, dok se u drugom malo Barbie priča prelila u priču i o Kenu. U svakom slučaju, zabava je zagarantovana ako se ovom filmu prepustite bez velikih očekivanja.
Krindž je, ali sa merom.
X iliti doviđenja plava ptičice
Ono što je daleko najveći krindž ovog meseca je brendiranje Twittera. Ne znam šta da mislim o Twitteru od kada je u rukama Elona Maska, ali brendirati brend koji toliko dugo postoji i ima već kul ime i kul logo u nešto što liči na Dosije X ili pak na rijaliti Operacija Trijumf je po mom mišljenju odlika dokonih i bogatih ljudi. Koji nemaju ozbiljan biznis plan, već samo želju da nešto momentalno drastično promene. Kada sam ustala pre neki dan i uključila mobilni, ikonica Twittera mi se pričinila kao ikonica neke sotone ili sekire. Svaki put kada je vidim, poželim da je obrišem. U krajnjem slučaju postoji razlog zašto je većina logotipa i sajtova plava, a ne crna!
Plava kod korisnika izaziva poverenje, pouzdanost, prefinjenost, profesionalizam i mirnoću. Crna? Moć, luksuz, nešto što je ekskluzivno. Pa da, to je toliko Elon i njegova ideja da od Twittera napravi američku verziju kineske super aplikacije WeChat.
Twitter bi uskoro tako mogao da dobije mogućnost da preko njega plaćate svoje račune, kupujete preko Interneta, te ga koristite kao primarni chat alat za audio i vizualne poruke-pozive. Možda sam ja stvarno onaj tradicionalni Bik koji ne voli promene, ali zašto neke stvari ne mogu da ostanu ono što jesu? Zamislite sutra LinkedIn da se pretvori u M i postane aplikacija za dejting, kupovinu, chat?
Ne ide, zar ne?
Kako misliti i kako živeti
Ako na stranu ostavimo i klimatske promene i Barbie i Elona Maska, a osvrnemo se na jul iz perspektive građanina koji šeta od tragičnog maja i traži neke odgovore, konkretne sistemske promene i zemlju bez nasilja, bojim se da se vraćamo u mrak. U mrak neznanja, jer šetnje polako posustaju, a mi još uvek ne znamo kako i kada će se utvrditi čija je bila odgovornost iza onoga što se desilo 3. i 5. maja. Zapravo ne znamo ništa.
I pitanje je kada ćemo i da li saznati.
Foto: Instagram
