Anti Valentine’s Day:
Anatomija pukotine 

U nekom drugom svetu, gde reči nemaju isto značenje, anti ne znači protiv. Nema suprotstavljanja, nema protesta, nema gneva. Samo praznina između dva razmaka, dve tačke, pauza između dva daha, prostor u kojem zvuk nikada nije postao rečenica.

Tu živi Anti Valentine’s Day.

U rukama onih koji skupljaju polomljene delove tuđih priča, ali nikada ih ne lepe. U arhivama nepročitanih poruka, u parovima cipela koji su godinama išli u istom pravcu, ali nikada zajedno. U fragmentima muzike koja je ostala između dve stanice metroa, u pucketanju neonskih reklama koje obećavaju večnu ljubav ljudima koji ne veruju ni u trajanje kiše.

Ipak, ovo nije dan onih koji mrze ljubav.

Ovo je dan onih koji su shvatili da je ljubav ponekad samo strukturalni defekt, pukotina u arhitekturi očekivanja.

Zato ne slavimo raskide, ne pravimo heroje od onih koji su otišli, niti žrtve od onih koji su ostali. Ne tražimo opravdanja, ne pišemo duga pisma sebi iz prošlosti. Nećemo ni brojati tišine, ni praviti kolaže od prošlih skica. Pustićemo da pukotina ostane pukotina. Da ne bude popunjena ničim. Jer anti nije suprotno od. Anti je ono što dolazi pre. Pre nego što nešto postane nešto drugo. Pre nego što neko postane neko drugi.

Danas ne slavimo ništa. I u tome je cela poenta…

Anti Valentine’s Day nije ni tuga ni pobuna – to je samo priznanje onih koji su odlučili da ne gaje iluziju da polovine postoje, jer znaju da se ništa ne lomi tačno na pola.