Na koordinatnom preseku mladih i mode pronalazimo održivost – a evo kako je domaći dizajneri promišljaju
Istraživanje novih ideja i modernih koncepata u svetu mode oduvek je slovio za jedan od njenih glavnih imperativa. Moda je, kao samoreferentni sistem, još od davnina predstavljala konstantu koja je ujedno jedan od glavnih činilaca neverbalne komunikacije. Samim tim, predstavljajući sebe posredstvom odevnih komada, pojedinci govore mnogo o ličnim stavovima i uverenjima.
Sa druge strane, kada govorimo o kreiranju odeće, njeni tvorci su oduvek imali slobodu u pogledu iskazivanja stvaralačkih impulsa. U svaku kreaciju i celokupan proces izrade odeće utkane su ne samo naučene veštine, već i mašta, te osećaj za lepo. Međutim, moda nije samo proces – ona je i dinamični društveni fenomen. Stoga je potrebno da se ona aktivno uključuje u proces koji se tiče promišljanja budućnosti. Njena estetska forma na taj način prevazilazi postojeće granice. Upravo to uviđaju i mladi domaći dizajneri koji naglasak stavljaju na koncept održivosti. Štaviše, to čine na potpuno različite i nesvakidašnje načine, a prostor za razvijanje unikatnih ideja pruža im i Fashion Incubator by Perwoll konkurs.
zeitgeist • /ˈzʌɪtɡʌɪst/ • duh vremena
Prateći stvaralačke impulse, pojedinci koji su ujedinjeni oko ideje da se mladim ljudima pruži veći prostor za afirmisanje sopstvenih ideja po pitanju mode već godinama ih ohrabruju. U tom procesu se predstavljanje kreativnosti na održiv način stavlja u prvi plan. Istovremeno, naglasak se postavlja i na želju da se promoviše ekološka osvešćenost. Upravo tada neophodno je uvideti značaj spore mode. Pod njom se podrazumeva održiv pristup dizajniranju i proizvodnji odeće. Kao glavne asocijacije na ovaj pojam javljaju se reciklaža i redizajn, te odgovoran i svestan odnos prema modi. Na taj način ispoljava se odnos pojedinca prema duhu vremena, ali i prilagođavanje njegovim potrebama.
Upravo je duh vremena glavna tema ovogodišnjeg Fashion Incubator by Perwoll konkursa koji obuhvata kolektivnu svest, vrednosti, stavove i kulturne uticaje društva u određenom trenutku. Oni, kao takvi, oblikuju trendove, stilove i estetiku tog doba. Spajajući lepo i korisno, zadatak mladih dizajnera je da se istovremeno informišu, zabave i edukuju. Oni reflektuju aktuelne društvene promene i komuniciraju ih kroz modu i modne kreacije, a njihov talenat biva nagrađen revijom na Belgrade Fashion Week-u. Nalik na prošlu, i ove godine dizajneri su bili spremni da izraze sopstvenu kreativnost – i to, naravno, kroz prizmu održive mode.
R E : T H I N K _ N E W .
Iako se u određenim segmentima može činiti kao da društvo ne obraća dovoljno pažnje na očuvanje sveta koji nas okružuje – mladi dizajneri su tu da nas uvere u suprotno. Dajući doprinos širenju svesti o održivoj modi, učesnici konkursa ne samo da konzumiraju modu na pravi način, već nastoje da pruže što kreativnije alternative. Upravo tako bilo je i ove godine, te su talentovani kreatori dokaz da savremene generacije promišljaju modu budućnosti na kvalitetan način, a ne isključivo kao mehanizam koji se koristi u estetske svrhe. Samim tim, održiva moda uvodi u drugačije razumevanje sveta, te deluje podjednako uzbudljivo i revolucionarno.
F A S H I O N _ I N C U B A T O R .
Modni inkubator – u restoranu Homa na Dorćolu – okupio je učesnike ovogodišnjeg Fashion Incubator by Perwoll konkursa, a čak 18 njih našlo se u finalu. Kreativni umovi – podeljeni u grupe, a sjedinjeni na istom mestu – doneli su bezbroj ideja po pitanju promišljanja održive mode, te načina na koji je implementiraju u svakodnevnom životu. O održivoj modi informisali su se na različite načine, a sve ih je ujedinila kolektivna svest i želja da svoje ideje prezentuju posredstvom mode kao medijuma koji može da ima uticaj na društvo i društvene promene.
Prošle godine razgovarali smo sa svim finalistima, a vrlo brzo postalo nam je jasno da je svaka ideja o održivosti individualna i posebna. Prisećajući se prošlogodišnjeg konkursa i tri prvoplasirana kandidata, kroz primer samo jednog jasno je koliki uticaj rad sa mentorima u ovom procesu može da ima. To je Nikola Kojić koji stoji iza brenda Mokuna. On je nakon revije na otvaranju 53. Beogradske nedelje mode, zahvaljujući inovativnom pristupu, privukao pažnju mnogih. Nedugo zatim, on je prezentovao rezime svojih radova na Budapest Central European Fashon Week-u.
Sjedinjujući prošlost, sadašnjost i budućnost, Nikola je pronašao sponu između različitih koncepata. Veliku pasiju prikazao je kroz savremeniji pristup, a njegova ljubav prema modi proizašla je iz želje da istraži svet beskonačne kreative. Upravo to ujedinjuje i ovogodišnje učesnike konkursa koje na održivu modu – već na prvu pomisao – asociraju brojne prakse.
sustainability • /səˌsteɪnəˈbɪlɪti/ • održivost
Konkurs Fashion Incubator by Perwoll namenjen je mladim dizajnerima, diplomcima i studentima mode iz Srbije. Samim tim, on objedinjuje različite generacije, ujedinjujući kolektivnu svest o glavnim principima mode koja će spasiti svet. Veliki broj učesnika konkursa istaklo je kako odeću samostalno šije i prepravlja stare odevne komade. Štaviše, od njih prave i poklone za bliske osobe. Pored toga, inspiracija za šivenje odeće pronalazi se i u otpacima jer čak i oni najsitniji mogu da budu upotrebljivi.
Upcycling se istakao kao metoda koju kreatori najčešće pominju kada opisuju svoj kreativni proces. Takođe, oni naglasak stavljaju na kvalitetne materijale, bolju izradu, manju potrošnju i reciklažu. Zbog potencijalne krize koja će zadesiti civilizaciju budućnosti, mladi dizajneri smatraju kako je promenu potrebno započeti već sada. Malim koracima dolazi se do velikih ciljeva, a upravo to uviđaju i brend Perwoll.
Naposletku, po rečima jedne od učesnica konkursa – održiva moda održava svet. Kao što pojedinci održavaju sebe, tako bi svi trebalo da održavaju i svet koji ih okružuje. Briga i nega o kvalitetu posledično će voditi ka obnovi, a ona vodi ka novom životu u kom moda ostvaruje svoj pun potencijal. Dakle, na koordinatnom preseku mladih i mode pronalazimo isključivo jednu tačku – održivost. Međutim, ona svoje pravo značenje dobija tek u kontaktu sa kreativnošću, odgovornošću i inovativnošću.
Foto: Ljubo Ašćerić
