Izgleda da danas svi žele da nose potpis Jean Paul Gaultier. Od velikih brendova poput Nike i sacai, preko Y/ Project, do španskog prstenja La Manso. Sve se čini da je Jean Paul Gaultier ušao u tokove mainstream-a.
Što se nas tiče – neka je!
Pošto ovih dana svi pričaju o poznatoj francuskoj modnoj kući, morali smo i mi. Ipak, ovog puta odlučili smo da vam predstavimo kreacije koje su izašle iz ovog studija, a za koje možda niste znali da su tu nastale.
Naime, tokom svoje 50 godina duge karijere, dizajner Jean Paul Gaultier nije stvarao samo za svoj brend, već se oprobao i kao kostimograf. Iako bi dizajner i kostimograf mogli da se iskoriste kao sinonimi u nekom drugom kontekstu, ovom prilikom napravićemo razliku. Dakle, govorićemo o kreacijama koje su nastale kako bi filmski likovi dobili prepoznatljiv vizuelni identitet.
Peti element (eng. The Fifth Element), r. Luc Besson
Mila Jovovič sa narandžastom perikom i belim zavojima je verovatno najprepoznatljiviji filmski kostim. Dobro, nisu zavoji, ali znate na šta mislimo. Čak i da niste pogledali film, slika vam verovatno iskrsava pred očima samo na pomen ovog naslova. Velika je verovatnoća i da poznajete barem jednu osobu koja je rekreirala ovaj kostim za Noć veštica. Ukoliko to nije slučaj, onda to znači da ste vi bili ta osoba.
Gaultier je obogatio kadrove svojim kostimima tako što je u njih uneo prepoznatljivu živahnost i paletu, koja se pritom savršeno uklapa u vizuelni stil naučne fantastike. Uspeh tog poteza je u tome što je upravo njegov modni jezik baziran na nadrealističnoj gramatici. Teško je ponuditi novu, futurističku viziju sveta koja će istovremeno rezonovati sa sadašnjim, stvarnim, no Jean Paul Gaultieru to polazi za rukom.
Slobodno možemo reći da je upravo Jean Paul Gaultier doprineo tome da The Fifth Element postane film koji se izdvaja u svojoj kategoriji. On je omogućio da ovo ostvarenje zadrži za svoj žanr karakterističnu teatralnost i dojam fantazije, ali je u njega uneo dozu lucidnosti. Kada pogledate kostim Mile Jovovič, on je krajnje… pa, reći ćemo ekonomičan – u kroju, boji i količini materijala. Ipak, JPG je uspeo da jednom tako jednostavnom dizajnu unese futuristički ton.
Kuvar, lopov, njegova žena i njen ljubavnik (eng. The Cook, The Thief, His Wife & Her Lover), r. Peter Greenaway
Ako neko ume da kreira haljinu koja će istovremeno biti oličenje seksualnosti i nadrealizma, to je Jean Paul Gaultier. I haljina koju nosi Helen Mirren odličan je primer toga. Posebno kada je ovaj kostim u pitanju, možemo videti kako se prepliću (pun intended) gracioznost i ženstvenost, a koje pritom ne idu na uštrb njenog seksipila. Drugim rečima, može se sve postići jednom haljinom – kao što jedna žena može u sebi nositi i eleganciju i čvrstinu… believe it or not.
Filmovi Pedra Almodovara
Ako nas pitate, retko koja saradnja je imala toliko smisla koliko ona između Jean Paul Gaultiera i Pedra Almodovara. Španski reditelj je filmofilima poznat po svojim vibrantnim produkcijama, gde ćete naići na svaku moguću nijansu crvene boje. Nekada se pitamo da li je crvena uopšte postojala pre nego što se Pedro pojavio. Elem, kako su vizuelni jezici Jean Paula i Pedra toliko slični, kada je došlo do njihove prve saradnje tokom 1990-ih, malo ko je bio iznenađen. Šta više, pre će biti da su svi rekli – konačno! Drugim rečima, ako ima smisla da neko kreira kostime za likove koji su izašli iz ekscentričnog pera madridskog reditelja, onda je to Jean Paul Gaultier.
Obojica su poznati po svojim inovacijama kojima napuštaju okvire konvencionalnog, ali i konzervativnog. Od samog početka, nastojali su da pomeraju granice našeg duha, a to je posebno došlo do izražaja kada su se udružile njihove kreativne vijuge. Pedro svojim filmovima, a Jean Paul Gaultier svojim revijama, normalizovali su mnogo toga što se tada smatralo vulgarnim, opscenim, pa čak i uvredljivim. Ono što ih spaja jeste cilj kojem obojica teže kroz svoje radove – da ženama i marginalizovanim grupama ponude jedan novi način izražavanja, koje do trenutka kada su se oni pojavili, nisu imale dovoljno prostora ni načina da se izraze.
Iako smo rekli da ćemo vam ukupno predstaviti tri ostvarenja, shvatili smo da bi bio greh izostaviti bilo koji od tri filma na kojima su sarađivali JPG i Pedro Almodovar. Uostalom, evo slika, pa ćete i sami razumeti zašto ne bi bilo fer prema ovim haljinama da ih ovom prilikom ne pomenemo.
Koji su to filmovi?
Kika (1993) je film kojim je Pedro Almodovar ustoličio sebe kao predvodnika ekstravagancije u filmskoj umetnosti. Veliki deo Pedrovog opusa nastao je tokom španskog preporoda nakon diktature, a Kika je obeležila vrhunac novog kulturnog talasa. Pedrova dela su upravo odraz novonastale slobode koja je zavladala španskim društvom u drugoj polovini 20. veka.
Pedrove filmove, posebno iz ove epohe, teško je opisati. Ali, recimo da bi oni bili nešto najbliže što možemo naći za definiciju reči camp.
By the way, na listi kostimografa za ovaj film prepoznali smo još jedno ime. Da li vam Gianni Versace zvuči poznato?
U filmu Loše obrazovanje (šp. La mala educación) pojavljuje se još jedna haljina JPG, za koju teško nalazimo reči. No, kako se nadamo se da smo vam do sada dočarali srž kreativne saradnje dva avangardna genija, ne bismo više trošili redove na opise. Na kraju dana, svi kažu da slike govore dosta bolje od slova. Zato… pogledajte.
Koža u kojoj živim (šp. La piel que habito) je Pedrov možda i najmračniji psihološki triler, pa ko bi bolje kreirao kostim za takav jedan film nego Jean Paul Gaultier. Ovog puta, poznati dizajner je imao zadatak da napravi – kožu. Ili barem nešto što dovoljno podseća na tako nešto. Kako nam je teško da dalje govorimo o ovoj kreaciji, a da pritom ne spojlujemo dešavanja u filma, možda je najbolje da isti pogledate.
Kostimi za život kao na filmu
Kada Jean Paul Gaultier kreira za žene, on to čini tako da im pomogne da iskažu svoju hrabrost, ili da istu u njih ulije ukoliko je zafali. Od svoje prve do poslednje (ali potajno se nadamo, ne i finalne kolekcije), JPG je nastojao da kreira komade koji će poslužti kao real life kostim, ako smemo tako da se izrazimo. Time mislimo da je on zapravo stvarao tako da svako ko ponese njegove komade može da oseti kako je to živeti drugačijim životom, možda sa drugačijim identitetom. U JPG možemo biti neko ko nikada nismo bili ili neko ko želimo biti, ali se na to ne usuđujemo.
Francuski dizajner donosi odeću koja ima moć kakvu neki konvencionalniji komadi ne mogu imati. Usudićemo se da pretpostavimo da se JPG ježi na reč konvekcionalno, imajući u vidu da je tokom svoje karijere uvek nastojao da kontrira svemu što nosi takav epitet. Tako je underwear as outerwear i postao sinoniman termin imenu Jean Paul Gaultier. On je zamislio ženu koja korset nosi kao što bi nosila majicu, a Madonna je bila ta (jedna) žena 1980-ih. Danas je to “najnoviji” trend na Pinterest-u i u Zara prodavnicama.
Možda bi dobar savet bio da, kada pomislite da se nešto nesvakidašnje pojavilo u savremenim trendovima, proverite da li Jean Paul Gaultier nije to već radio pre, recimo, 30 godina.
Foto: IMDb
