Journal ekskluziva: Srpski model Katarina Marković nas vodi iza kulisa Giorgio Armani Privé revije

Nedavno je održana Giorgio Armani Privé Haute Couture revija. Kolekciju ste videli, ustiske ste sabrali. Stoga, mi vas vodimo iz kulisa sa srpskom manekenkom koja je ove godina imala priliku da prošeta Giorgio Armani Privé pistom. Katarina Kate Marković, ekskluzivno za Journal, otkriva detalje i atmosferu koji se kriju iza jedne svetske revije.

JOURNAL.01: Kako izgledaju pripreme za HC reviju kao što je Giorgio Armani Privé?

Katarina Marković: Prvi utisak je definitivno mnogo ljudi. Mnogo modela, mnogo frizera, mnogo šminkera, mnogo organizatora, obezbeđenja i ljudi zaduženih za sve i svašta. Ali, pored veliko broja ljudi, organizacija je bila odlična. Sve je proteklo bez čekanja i gubljenja vremena. Od trenutka kad dođeš, nema nikakvog praznog hoda. Organizatori modele upućuju na frizera, šminkera, zatim manikir, pedikir i sve to bude proveravano baš mnogo puta. Provere rade kako ljudi iz Armani Beauty sektora, tako i sam gospodin Armani. On je veoma uključen u ceo proces – od izbora modela, do provere šminke, frizure, hoda. Nakon priprema, sledi proba. Na probi nam objašnjavaju koji je koncept revije i koja je koreografija. Svaka devojka je morala da prođe simulaciju Haute Couture revije i da Armani lično odobri hod ili da sugestiju.

JOURNAL.02: Reci nam nešto više o samom fitingu.

Katarina Marković: Svaka devojka ima svoju asistentkinju koja je oblači. Svi autfiti su naravno odabrani prethodnog dana na fitingu. Armani je odabrao autfit za svaku reviju, naravno. Sam fiting je trajao zapravo dva, tri dana. Svaka devojka je bila tamo po više sati. Sve je moralo da se prekroji i namesti po merama modela. Kada probaš odeću, naravno tada probaš i hod, da bi Armani video kako sve to izgleda. Oduševila me je njegova energija i način rada. Nakon što se svi modeli obuku, sledi fotografisanje u mini studiju u bekstejdžu. Svaki autfit mora da se fotografiše. Fotografi se naravno nalaze sve vreme u bekstejdžu kako bi zabeležili svaki trenutak.

JOURNAL.03: Kakva je atmosfera u bekstejdžu pred početak revije?

Katarina Marković: Prostor je bio neobičan jer je bakstejdž bio na više nivoa. Stale smo kao u neki red na stepenicama, pa je bilo malo nezgodno za devojke koje su imale više izlaza. Taj trenutak kada počne revija i taj adrenalin je neprocenjiv. Svi su usmereni na to da revija izgleda najbolje moguće. Realizacija revije je nešto što svi sa nestrpljenjem očekuju. Nekoliko meseci rada su tada spakovani u 15ak minuta. Kako za dizajnera, šminkere, frizere tako i za modele koji ne rade samo na dan revije ili tih dva, tri dana fitinga. Na tome radimo godinama kroz ostala iskustva i revije. To je naša vrsta pripreme za jednu ovakvu reviju. Mislim da priprema modela zapravo počinje još iz perioda sanjarenja o prestižnim revijama i svetskim pistama.

JOURNAL.04: Kakav je osećaj biti na Giorgio Armani Privé pisti?

Katarina Marković: Bila sam 78. izlaz. Od prvih taktova muzike i samog početka revije bila sam baš uzbuđena. Bila sam spremna za ovo. Jedva sam čekala da izađem na pistu. Ovo je bio trenutak kada treba da pokažem svoj maksimum. Trenutak kada treba da osetim sva svetla, fotografe i energiju ljudi koji su došli na reviju. Sam osećaj na pisti je neprocenjiv. Činjenica da sam nosila Armanijeve haljine i sve što ide uz to, sama po sebi mi je davala samopouzdanje. Nakon toga, rekacije publike, blicevi… Takođe, svest da upravo mene na pisti gledaju najveća imena u modnoj idustriji jeste neprocenjiva. Na reviji su bile Alessandra Ambrosio i Gabrielle Caunesil, koju obožavam i koja mi je uzor godinama unazad. Zanimljivo je da pre same revije nisam imala nikakvu tremu. Međutim, kada sam sišla sa piste počela sam da se tresem. Valjda sam tek sada postala svesna gde sam bila i šta sam radila u prethodnom minutu.