Od početka godine ubijeno je 17 18 žena. Dok čekamo nekoga da nas probudi iz košmara, činimo ono što nam je jedino preostalo – otvaramo teme o kojima se ćuti. Progovaramo kroz modu, kulturu i nadamo se da dolaze bolji dani. I to isto čine i oni koji, sve i da hoće, ne znaju drugačije.
Marko Feher, mladi kreator iz Bosne i Hercegovine, koji je krajem prošle godine održao prvu spektakularnu reviju u Beogradu, svakom svojom modnom kolekcijom ukazuje na određen problem u društvu. Tako je i sada, tokom omaž revije Vivienne Westwood, u okviru Belgrade Fashion Week-a, progovorio na temu femicida. Njegova poruka, baš kao i stvaralaštvo Vivienne Westwood, žene koja nije zatvarala oči na probleme, je jasna – stop nasilju prema ženama.
Tim povodom, u eksluzivnom intervjuu za Journal.rs razgovaramo o motivima nastanka kolekcije, ali i promeni koja bi trebalo da budemo, kao pojedinci i društvo.
Ovoga puta progovaraš na temu nasilja prema ženama. Otkud baš ta tema?
Moje kolekcije su ogledalo društva, oduvek. Ne znam zašto je tako. To je svakako jače od mene. Često sam razmišljao da se “nateram” da uradim kolekciju koja će samo biti “lepa”, a onda sam shvatio da to nisam ja. Ne mogu, to me ne pokreće. Kolekcije su moj glas i moj stav, za sve ono što želim reći. Moda je moj kanal. Predstavljanje kolekcije je bilo na dan kada je izvršen 17. femicid u Srbiji. A sutradan se desio i 18. Koliko je to zapravo strašno, za samo pet meseci ove godine, 18 žena je izgubilo živote. Samo zato jer su žene!? Kako se neko smatrao dovoljno superiornijim u odnosu na njih da im oduzme pravo na život? To su teške priče koje ne mogu da se ne primete. I ne budu tema na dnevnom nivou. Takođe, pre nekoliko godina sam imao i kolekciju “confession” koja je nosila veoma ličnu temu – nasilja u porodici. Revija je bila zakazana i kolekcija završena pre niza nemilih događaja koje su zadesile Srbiju i region. Dvoumio sam se da li da sada u ovom “haosu” pustim svoj glas, jer nikako nisam hteo da to bude ponukano senzacionalizmom. Jer suštnski nije. Teško sam se odlučio da “pustim” kolekciju. Zapravo, morao sam, jer otkazivanje bih smatrao gašenjem svog glasa i odobravanjem svega što se dešava, što svakako Vivienne Westwood nikada ne bi izabrala.
Vivienne Westwood je izabrala da bude još glasnija i rigoroznija. A imajući u vidu da je ova kolekcija omaž Vivienne Westwood, jedino logično je bilo, vrisnuti na sav glas.
Na koji način posmatraš žene i kakav je tvoj stav prema ženama?
Za mene su žene bile i ostale pokretačice svega! Ja sam odrastao sa ženama, mama i tetka su za mene bile roditelji, a i ostale su to. Otac je u nekom trenutku shvatio da ima druge potrebe. Uglavnom majke su te koje ostaju bez obzira na sve, tako je bilo sa mnom.
Koliku (i kakvu) ulogu su na tebe imale žene u tvom okruženju?
Najveću i glavnu! Jedino to mogu tako definisati. Moj najuži krug ljudi većinski čine žene. Kroz obrazovanje žene su ostavile najveći utisak na mene. Nekako ceo život mi se vrti oko žena koje su učinile nešto za mene, za ljude oko mene, za svet…
Šta je po tvom mišljenju potrebno da se dogodi kako bi nasilje nad ženama prestalo?
Ja ne mogu prihvatiti ovo što ću izgovoriti. Potrebna je ravnopravnost. Meni je mučno spominjati ravnopravnost, jer zaista ne shvatam ko je to odlučio da su žene manje ravnopravne. Za svaki 8. mart ponovim isto, a to je: “Žene, srećan vam dan prve pobede, sramno je da ste se morale boriti za ravnopravnost, a još sramnije je da ta borba i dalje traje!” Pored toga, potrebne su rigoroznije kazne za monstrume, reagovanje policije i centara za socijalni rad kada žene prijave nasilje. Žene se teško odluče da prijave nasilje, a onda i kada to urade ne dobiju adekvatnu podršku. Onda se pitam zašto žene ćute i trpe. Jasno je, samo zato što niko ne stoji iza njih.
Foto: Mina Gajić, Sara Đokić, Nenad Karlić, Svetlana Braun, Privatna arhiva
