Znamo je kao jednog od najlepših regionalnih modela. Početkom spring/summer sezone sa njom smo proveli day at the farm iliti jedan snimajući dan. Bilo je uzbudljivo, zabavno i nepredvidivo, o čemu ćemo nešto kasnije. Rezultat je bio modni editorijal koji je možda i najbolje opisuje kao hrabru, neustrašivu, divlju, izuzetno profesionalnu i otvorenu. U ovom intervjuu je otišla korak dalje i ogolila se do kože – vizuelno i emotivno. Razgovaramo sa Suzanom Horvat iskreno o svemu – tamnoj strani modelinga, predrasudama sa kojima se i danas susreće, padovima tokom karijere, suživotu kom se nije nadala, volontiranju i njenim novim pasijama.
Živeli ste na raznim lokacijama širom sveta, a najduže u Parizu. Šta vam je Pariz doneo kada je reč o profesionalnom segmentu vaše karijere?
Od svoje petnaeste godine živim i radim kao profesionalni model u inostranstvu. Na početku je to bio život između Njujorka, Pariza, Londona i Milana. Bilo je tu i drugih gradova, ali ova četiri su moja glavna životna škola, a ujedno su me definisali i kao modela. Vremenom sam odlučila da Pariz bude moja baza, jer za mene taj grad je simbol mode, ljubavi i hedonizma. On me je naučio strpljenju, značenju lepote, umerenosti i stilu koji je u skladu sa mnom. Kao narod su specifični, decentni a strastveni kada je u pitanju moda, hrana, vino i ponašanje. Parižani ne praštaju, tako da se pravila moraju poštovati, a naporan rad kroz osmeh izdržati. Drama i problemi se rešavaju u četiri zida i nikada na snimanju.
A šta vam je Pariz doneo na ličnom planu i zašto ste odlučili da se vratite na ex-YU prostore?
Pariz će uvek biti moj grad. Taj grad me je odgaijo i oblikovao u ženu koja sam danas. Ali nakon dugo godina provedenih u inostranstvu shvatila sam da su ex-YU prostori gde pripadam. U toj odluci mi je dodatno pomogla i korona. Isprva je sve bilo protiv moje volje, a kasnije mi se svideo taj način života. Napokon nisam više stranac/turista, čak i sada kada provodim vreme u Beogradu. Osim toga upoznala sam divne ljude u fashion industriji, kako u Zagrebu tako i u Beogradu, pa me je i ta kombinacija i privukla da se vratim. Trenutno sam više u Beogradu, jer sam se nedavno odlučila za novi preokret u životu. I tako pronašla svoju novu Mother Agency J’s Management koju zastupa Jelena Ivanović. Inače sam sklona promenama i izlasku iz zone komfora tako da je moj dolazak/odlazak je sasvim normalna pojava u mom slučaju. Ko zna gde ću biti za dve, tri godine (smeh).
Da niste model bili biste?
Iskreno, nikada nisam želela biti model. Ali eto, život se desi a mi mu se prilagođavamo. Započela sam modeling sa idejom da zaradim dovoljno novca da se školujem i da kupim fotografsku opremu kako bih bila fotograf. Ali očigledno da je bog imao tada neke druge planove. I tako sam postala profi model.
Koji profesionalni uspeh je za vas bio najznačajniji?
Najdraži posao je onaj od kog sam najviše zaradila. Radila sam pet godina – od reklama na TV-u, bilborda, do kataloga, internet web stranica. Od tog posla sam pokrila sve životne troškove, izgradila kuću, kupila parcele jer to je moj način štednje koji se nakon nekoliko godina isplatio. I želja mi je da radim ovaj posao do svoje 101 godine (smeh). Druga želja da kao i svaki profi model budem na naslovnici nekog značajnog magazina, poput Vogue-a.
Ko je Suzana Horvat kad nije model? Kako provodi dan, koje su njene pasije, hobiji, šta radi u slobodno vreme?
Suzana je diplomirala Marketing, društvene medije i odnose s javnošću. Tako da u svemu vidim mogućnost stvaranja i poslovanja. Svako malo smišljam nove projekte i čekam priliku da se pokažem u novom ruhu. Volontiram kada mi vreme dozvoli. I poznata sam po tome da sklanjam životinje sa ulica i udomljavam ih. Puno čitam, nekada i po tri knjige mesečno. Radim stalno na sebi jer težim da budem najbolja verzija sebe. Svako malo upišem neki kurs jer uživam da učim nove stvari. Obožavam prirodu i sport pa i tu guram svoje limite. Volim da renoviram i uređujem životni prostor, tako da sam večito sa valjkom u ruci, čekićem i/ili lopatom. Najnoviji hobi mi je fotografija zbog koje sam i došla u Beograd. Tačnije kako bih asitirala i učila od našeg vrhunskog fotografa Mirka Tabaševića, boga svetlosti (smeh).
Koje biste svetske kampanje izdvojili kao najbolje, a da niste bili deo te kampanje?
Ja sam old school, tako da su meni 90-te pojam modelinga, fotografija i stvaranja. Kao što su bile Calvin Klein kampanje. To su godine kada je sve bilo življe, močnije, nedodirljivo i jedinstveno. Volim eru Kate Moss koja je preokrenula modeling i pokrenula poziranje bez granica.
Koje svetske dizajnere volite da nosite?
Divim se kreacijama Elie Saab, Alaia koje sam nosila samo na snimanjima. Ali privatno ih ne nosim jer je moj stil života dinamičan i stalno sam u pokretu. Tako da radije biram jednostavan look – farmerke i bela majica. Brendove koje najčešce nosim su Acne Studio, IRO Paris, Levis, Maje, The Kooples, Helmut Lang i slično. Naravno odem u Zaru i H&M gde uzimam basic stvari ali ne pratim modu nego izmišljam neke svoje stilove. Često sam i u muškom odelu i generalno kupujem muške farmerke, majice, košulje…
Na snimanju Journal editorijala ste pali sa konja, koji još takvi pehovi su vam se desili tokom karijete?
Pala sam sto puta na revijama i tokom snimanja dok sam skakala na štiklama ali s konja samo jednom (smeh). Sportski tip sam tako da i kada padam, padnem sa stilom i brzo se dignem (smeh). Ogrebotine i žuljevi zarastaju i to je sastavni deo posla. Meni su najteže pali poslovi gde vas verbalno/psihički zlostavljaju na snimanju, a toga je bilo previše. Od nekih se još uvek oporavljam. Peh je kada na snimanju imate bezosećajnu i hladnokrvnu ekipu i onda najudobnija stolica boli više nego sto padova sa konja.
Kako u takvim situacijama ostati profesionalan?
Pad s konja je slučajnost 1 u 1.000.000 pogotovo u situaciji u kojoj smo se mi tada našli. Stvarno se desila velika slučajnost i sve se super završilo, nisam se povredila. Meni je ta priča smešna i simpatična, tako da sam ja stresla zemlju sa sebe i nakon pet minuta bila spremna da se opet popnem na konja.
Sa kojim predrasudama se najčešće susrećete?
Sve ovo je samo mali deo onoga šta prolazi jedan model na početku karijere. Nakon osećaja nemoći koji ostavi rad u inostranstvu, dođete kući i mislite da vas napokon okružuju vaši ljudi i da ste na sigurnom. Ali ne. Opet dobijete još jedan životni šamar. Kreću predrasude, i nova doza omalovažavanja i vređanja. Svaka manekenka je izložena kritikama da je laka žena. Naravno uz to ide da je umišljena, ne preterano pametna, razmažena, nesposobna i slično. Na početku sam se branila i objašnjavala. Ali šta god da napravim ne mogu uticati na tuđe mišljenje. Zato živim svoj život, radim i borim se kao svaki drugi čovek.
Važite za jednog od najlepših modela u regionu, samim tim ljudi pretpostavljaju da se uvek osećate dobro u svojoj koži. Koliko to zapravo nije istina?!
Naravno da nije istina. Lepota ne znači sreća i zadovoljstvo. Čak je teret. Pogotovo ako je žena lepa, sposobna i ostvarena. E tek tada nemate pravo da se žalite i da vas ljudi shvate ozbiljno. Nekada moram više puta da ponovim da nisam dobro i da mi treba pomoć da bi ljudi reagovali. Ali hvala bogu u današnje vreme psihologa na svakom čošku, a i zdravih razgovora sa nama bliskim ljudima ako smo ih spremni čuti. Volela bih da ljudi napokon shvate kako je održavanje psihe jednako važno kao svaki drugi pregled kod doktora. Uvek kažem ako zub boli idi kod zubara. Ako um boli idi kod psihologa. Sve je rešivo ako to želimo. Da se ja pitam svi bi trebalo da idu kod psihologa, makar jednom u životu. Ne znam čega se ljudi toliko boje. Ja uživam u razgovoru sa psihologom ili nekom mudrom osobom.
Kako definišete pojam seksepila?
Seksepil je ženin najveći adut. Seksepil je prefinjen, snažan i predivan. Nije vulgaran i ne čine ga kratka suknja i dekolte. Seksepil je stav, osmeh i pogled. On je ženstven. Obožavam ga a tek nedavno sam ga otkrila kod sebe i osvestila. Ženstvenost, elegancija i seksepil se ne pokazuju kroz garderobu nego kroz ponašanje. Smatram da mogu biti jednako ženstvena i seksepilna polugola ispred kamere i dok šetam psa u pocepanim farmerkama i beloj majici. Nažalost zbog posla i gorepomenutih predrasuda, pokazivala sam uvek svoju mušku stranu. I njom se branila jer su nas krivo učili. Biti nežan, strastven i seksepilan – to je moć, sloboda i lek. Ženino telo je najlepša božja skulptura. To telo je nežno i predivno, a podnosi bol dok stvara i daje svetu.
Ono čuveno pitanje kada je reč o modelima – šta modeli jedu ili ne jedu?
Suzana jede sve (smeh). Slušam svoje telo i naravno da jedem čips i ostale gluposti ali i redovno vežbam i krećem se u prirodi. Ako se i ugojim, smanjim unos hrane i to je to. Sve je stvar balansa i važan je zdrav način života, a ne dijeta. Jednom kada to shvatite i sebi date vremena za napredak rezultati će doći. Sigurno i polako. Žurbom samo možete sebi naškoditi i napraviti kontra efekat. Ja ne jedem ova moderna Instagram jela; avokado, bobice, chia semenke i razne fotogenčine namirnice, nego ono na čemu sam odrasla. Jedem slaninu, hleb, salate, variva, meso. Izbegavam unos ugljenih hidrata, ali se počastim kada telo to zahteva. Možda je ključ do što jedem sezonski. Što znači ono što nam priroda rađa i daje u sezoni. Ako je sezona kopriva, jedem variva i supe od koprive. Ako je sezona nekog voća onda jedem to. Umereno, čisto i bez filozofija. I voda – svaki dan oko litar i po vode (verujte mi, bićete mi zahvalni).
