Marko Feher ekskluzivno za Journal o radu na novoj kolekciji i (još jednom) izlasku iz zone komfora

Marko Feher ubraja se među najtalentovanije dizajnere regiona. Svoj sada već prepoznatljiv modni uticaj uveliko gradi i mimo pomenutih granica. Njegove revije smatraju se modnim događajem kojem žele da prisustvuju jednako profesionalci i zaljubljenici u modu, a on svojim radom iznova intrigira i dokazuje da pomeranje ličnih i kreativnih granica vodi ka formiranju autentičnosti, uspeha, ali i slobode. Feherova revija u okviru 53. Belgrade Fashion Week-a ostala jedna od najupečatljivijh, a talentovani dizajner se na 54. Belgrade Fashion Week vratio sa novom kolekcijom o kojoj se priča.

O Slađani Milošević kao oličenju revolucije, snage i moći, pomeranju ličnih granica i posebnosti nove kolekcije, Marko Feher ekskluzivno za Journal.

• Šta je za tebe značila ikona muzike i stila Slađana Milošević?

Kao neko ko je odrastao uz muziku Slađane Milošević, njen stil i muzika su imale veliki uticaj na mene. Ona je bila ne samo muzička ikona, već i modna pionirka koja je odvažnim stilom redefinisala ex Yu scenu. Sećam se njenih upečatljivih scenskih nastupa, kao i njene sposobnosti da poveže muziku sa modom, što me je inspirisalo i kroz moj rad da spojim umetničke forme na inovativan način. Međutim ono što je za mene bila Slađana, to je više od mode i muzike, ona je bila punk, revolucija. Radila je mnoge stvari koje su tada bile zabranjene jer ih je smatrala ispravnim, a danas su to osnovna ljudska prava i slobode. Slađana je revolucija, snaga, moć. Uprkos svim zabranama, lošem tretmanu i nedopustivom pristupu njoj, Slađana je bila i ostala u mojim očima najveća ex Yu punk/rock ikona.

• Ko su tvoji umetnički uzori tokom svih ovih godina – domaći, regionalni i inostrani?

Možda nikada nisam imao direktno uzora, da kažem da su me inspirisali za neku posebnu kolekciju, ali da su oblikovali moje odrastanje apsolutno jesu. Slađana Milošević je jedna od njih. Tu su i tvorci naših ex Yu spomenika poput Miodraga Živkovića. Rei Kawakubo je za mene takođe bila nešto što je simbolizovalo revoluciju modnog sveta jednako kao i najveća punkerka među dizajnerima, Vivienne Westwood. Jean Giraud Moebius me je svojim radovima odvodio u neki svet stripa koji nisam uspeo da doživim pre njega, obožavam Moebiusa. Tu su još Woodkid, Želimir Žilinik, Srđan Karanović (posebno film Virdžina)… Sigurno sam izostavio mnoge koje obožavam, ali evo trenutno mi ova imena prolaze kroz glavu.

• Po čemu se ovi revijski komadi, i generalno kolekcija, razlikuje od prethodne/prethodnih?

Do sada sam u svakoj kolekciji nastojao da imam održive elemente ali i reciklirane materijale, međutim, ova kolekcija je kao i My Grandfathers Legacy potpuno reciklirana. Za ovu kolekciju novi element je upravo način na koji sam prikupio materijale. Obratio sam se pratiocima i prijateljima na Instagramu i zamolio ih da doniraju svoja stara odela, košulje, kapute, sakoe ili komade iz garderobera njihovih ukućana koje su namenili za bacanje. U samo par dana primio sam stotinak odevnih predmeta. Ovo je prvi deo nove kolekcije, koja je u potpunosti napravljena od donirane odeće. Ova kolekcija je zero waste i kompletno redizajnirana, dajući novi život starim odevnim predmetima. Pred toga print u kolekciji je posvećen mojoj DeeDee.

• Navikli smo od tebe da svakom novom kolekcijom pomeraš granice – kako lične tako i kreativne. Kako se po tvom mišljenju to pomeranje granica manifestije sada?

Izazovno je raditi sa materijalima koje vam dodeli neko drugi, vrlo je teško uklopiti sve to estetski. To je kao da majstori prave kuću ali im neko drugi dodeljuje materijal. Zaista je izazovno raditi sa nekim stvarima koje sami niste birali, pored toga, raditi ovaj print je vrlo kompleksno. Možda se nekome čini da smo samo odela poslali na štampu i to je to, međutim to je daleko od istine. Svako odelo i svaki komad je prvo rastavljen u poptunosti na komade, uklonjeni svi viškovi, tretirane mrlje i fleke ili pokrivena oštećenja koja su postojala, jer to su korišćena odela.

Neki sakoi su nastajali od kombinacije sakoa i pantalona, da bismo dobili šta smo želeli. Svaki pliš print je ručno pripreman za nanošenje i stavljamo cvetić po cvetić pa ga presujemo pod izuzetno visokim temperaturama. Kada sve to uradimo, onda krećemo u proces sastavljanja modela iznova. Možda je ovo i najkompleksnija kolekcija ikada koju sam radio.

• Prošle godine si dozvolio sebi i šljokice i animal print, ali nas zanima šta jesi a šta nisi dozvolio sebi ove godine?

Da, ove godine sam dozvolio sebi modele na pisti koji nikada pre nisu hodali za reviju. Neki od njih i nemaju potrebnu visinu za reviju, ni iskustvo, ali sam uživao u procesu, sjajno su odradili sve zamišljeno. A u procesu izrade sam dopustio upravo da mi Instagram zajednica bira materijale umesto mene, što je ozbiljan stres.

• Kako je tekao proces izrade ove kolekcije, šta si imao na umu tokom stvaranja kolekcije i koje su te sumnje pratile do finalnih kreacija?

S obzirom na to da me je DeeDee napustila u samom procesu izrade kolekcije, prvobitna ideja za print je prosto morala da bude zamenjena. Iako daisy cvet tj. tratinčicu često koriste u modnom svetu, ja sam ovaj put morao da napravim kompromis sa sobom i da stavim daisy cvet kao print, jer mi se ukazivao danima. Samo mi se nametao kao jedino rešenje. S obzirom na to da se moja DeeDee u rodovniku zvala Daisy, to je moralo da se desi.

Dodatno dominiraju plava i žuta boja kolekcijom, upravo iz razloga što, kako nauka kaže, psi vide žutu i plav. Time sam hteo poslati signale svojoj DeeDee da je zauvek tu. DeeDee je za mene bila najznačanije biće u jednom periodu života, još u gimnazijskim danima. Rekao bih ona je bila moja terapeutkinja koja je sređivala moje misli i izvodila me na svež vazduh, uvek bila tu i pružala mi mir. DeeDee je za mene nešto najposebnije što mi se desilo i zahvalan sam joj za 15 godina ljubavi koje mi je poklonila, ne samo meni, već i mojoj porodici. Za nas je ona zaista nešto neverovatno. Ona je oplemenila moj pogled na svet.

• Šta ti je tokom procesa rada na ovoj kolekciji bilo najizazovnije?

Kontrolisati emocije.

• Kako si prihvatio svoj lik ispred kamere?

Nisam prihvatio još. U procesu sam prihvatanja istog, borba još teče. Moram da se zahvalim vašoj ekipi i Nemanji na sjajnim fotografijama, jer smatram da sam previše uštogljen i neprirodan dok me snimaju, a Nemanja je uspeo to da kontroliše. Čim vidim objektive fotoaparata ili kamere za mene počinje neka nelagoda i personality se menja. Ja sam neko ko obožava da bude iza objektiva i radi sa fotografima, modelima, muzičarima ali ne da sam ja u fokusu.

• Šta za tebe lično znači taj izlazak iz zone komfora i šta ti je on doneo?

Svaki izlazak iz komfora donosi slobodu. To je ono i zašto prihvatim stvari koje mi nisu komforne, upravo sloboda koja dolazi posle njih. Oslobođenost i znantno manji teret na leđima.

• I za kraj, kako provodiš vreme kada ne radiš na svojim kolekcijama? Šta čitaš, gledaš, kuda ideš?

Volim da otputujem bilo gde – selo, grad, drugi kontinent, gde god. Kada nisam u prilici da otputujem, volim da bindžujem Netflix serije. Volim da čitam biografije, gledam serije i filmove bazirane na istinitim događajima. SF filmovi i serije me opterete jer, nekako, previše je mašte je u mojoj glavi, zato volim da pogledam nešto realno da me uzemlji.

Foto: Nemanja Maraš @yourinstapunk
Lokacija: studio Ф @fotostudio.phi