Journal intervju: Ko je mladi dizajner Nikola Kojić koji stoji iza domaćeg brenda Mokuna?

U moru (sve popularnijih) upcycle, održivih brendova, na otvaranju 53. Beogradske nedelje mode predstavljena je prva samostalna revija domaćeg dizajnera Nikole Kojića, koji modu redefiniše kroz ručni rad – i to uz pomoću vune. Kolekcija brenda Mokuna nosi naziv Photosynthesis. Broji devet ručno rađenih modela koji su u izradi bili više od tri meseca, a modeli koji su se nizali pistom nikoga nisu ostavili ravnodušnim. Nikola Kojić nam, u Journal intervjuu, oktriva kako je nastala kolekcija, zašto se opredelio baš za vunu, ali i da li smatra da su zanati budućost mode.

JOURNAL: Ti si jedan od tri pobednika na prošlogodišnjem Re:Think Fashion by Perwoll konkursu i stojiš iza brenda Mokuna koji kroz svoju autentičnost polako osvaja srca domaće modne scene. Kako je nastao brend Mokuna i koja je osnovna vizija iza njega?

NIKOLA: Godine rada u modnoj industriji, i to u različitim ulogama, su nametnule prirodnu potrebu da sebe uslovno rečeno uokvirim kroz sopstveni brend. Ipak, čvrsto stajanje iza sopstvene vizije sa sobom nosi određenu težinu i odgovornost koju sam dugo izbegavao pod izgovorom: Sada nije pravo vreme. Međutim, početkom prošle godine sam, reklo bi se, slučajno naleteo na konkurs Re:Think Fashion by Perwoll u organizaciji Beogradske nedelje mode. Nakon nekoliko faza takmičenja sam se plasirao na treće mesto čime sam osvojio i svoju prvu samostalnu reviju. Mokuna je nastao u momentu kada sam shvatio da ne postoji pravo vreme. Ubrzo nakon toga mi se stvorila i jasna vizija za predstavljanje svojih kolekcija koje sam sproveo u delo upravo za vreme ovog konkursa.

JOURNAL: U moru (sve popularnijih) upcycle, održivih brendova, ti se pojavljuješ kao pravo osveženje koristeći se starim zanatom – filcanjem. Kako si došao na ideju da se služiš upravo ovom tehnikom? Zašto baš vuna?

NIKOLA: Još kao veoma mlad sam se upoznao sa starim zanatima i postao veliki poštovalac i ljubitelj ručnih radova. Sa filcanjem sam se prvi put susreo još u periodu osnovne škole kada sam redovno posećivao Likovni Atelje AZ u Smederevu. I još tada sam postao fasciniran ovom tehnikom. Kao i većina starih zanata, filcanje je tehnika koja je mladima otuđena i mali broj ljudi je upoznat sa istom. Jedan od najvećih izazova sa kojima sam se susreo za vreme ovog procesa je bilo upravo samostalno upoznavanje sa celokupnim principom rada i predstavljanje vune u drugačijem obliku od onog na koje je savremeno društvo naviklo. Ideja iza konkursa Re:Think Fashion by Perwoll upravo i jeste podsticanje mladih dizajnera da svoju kreativnost pretoče u održive ideje. A ja sam odlučio da svoju veliku pasiju prikažem kroz modernu formu i savremeniji pristup.

JOURNAL: Čini nam se da se elementi komada prikazanih na prošlogodišnjem konkursu prožimaju i kroz ovogodišnju kolekciju. Šta je generalna inspiracija koja stoji iza ova dva koncepta?

NIKOLA: Ideja iza prvog koncepta nastala je kao potreba da na apstraktan način dočaram dualnost osećanja koji su skriveni u svima nama. I to kroz prizmu sumraka i svitanja – sumraka kao sinhronizovanje tame i burnih emocija i svitanja kao simbola buđenjenja. Predstavljanje sebe, svojih misli i osećanja se prožima i u novoj kolekciji – ali ovog puta kroz koncept fotosinteze. Iako u ovoj kolekciji polariteti nisu ključan momenat, ova kolekcija prikazuje nastavak jutra pri čemu izlazimo iz vrtloga tmurnih osećanja i nalazimo mesto pod suncem. Čistijeg pogleda znamo šta je to ka čemu težimo ili od čega želimo da odemo.

JOURNAL: Jasno nam je da je za ovogodišnju kolekciju inspiracija bila sama priroda, ali bismo voleli da nam dočaras zamisao kolekcije Photosynthesis?

NIKOLA: Kao i sa polaritetima, uz pomoću fotosinteze i devet modela koji dočaravaju ovaj proces, prikazujem emocije koje su sakrivene u svima nama. Proces fotosinteze je prikazan u tri ključne faze koje od vode preko cvata dolaze do končanog pupoljka. U prvoj fazi su prikazani sunce i voda kao dva neophodna elementa za početak razvoja biljke, simboli su života i pokretači su svega na ovom svetu. U drugoj fazi je periodično prikazano puštanje korenja kao simbol utemeljenosti i sigurnosti. U trećoj fazi prikazuje se cvat i vrhunac ovog procesa koji na kraju dana predstavljaju osećaj spokojnosti i mira. Svi elementi u procesu fotosinteze na kraju dovode do cvetanja biljke – bez obzira na to kako ona izgleda. Metaforički – uz pomoću fotosinteze sam želeo da dočaram koliko je važno pustiti korenje gde se osećamo prihvaćeno. Jer se samo tako možemo povezati sa samim sobom i hraniti dušu svim lepim što nas okružuje.

JOURNAL: Šta za tebe predstavlja fotosinteza?

NIKOLA: Fotosinteza je nastala u trenutku mog života dijametralno suprotnom od osećaja koji je povezan sa fotosintezom, ali uz pomoću kojeg sam shvatio vrednosti stvari koje me okružuju. Za mene proces fotosinteze predstavlja osećaj spokoja i odlaženja od svega što mi zaklanja sunce. Video, koji predstavlja intro za samu reviju, upravo dočarava moje unutrašnje viđenje fotosinteze. A to je bežanje od svih spoljašnjih glasova i ultimativno, bezkompromisno povezivanje sa samim sobom.

JOURNAL: Uvod u reviju je dakle bio savršeno iskalkulisan, ali reklo bi se i ostali delovi koncepta. Koliko si važnosti pridavao ostalim elementima?

NIKOLA: Lično svoje komade doživljavam kao žive slike pre nego samo i isključivo odevne predmete.  A koncepte iza njih mi je izuzetno teško da verbalizujem zbog čega sam se oslonio na vizuelno dočaravanje istih. Ukoliko se garderoba sama kao takva pusti na pistu, ona ne može publici da prenese svaki detalj onoga što ja kao dizajner želim da kažem stoga je neophodno da se za doživljaj samog koncepta ide korak dalje. Smatram da pored same garderobe, ogromnu važnost imaju upravo i svi ostali elementi – od muzike, preko modela, stajlinga, šminke i frizure i jedino kada se svi elementi dovoljno dobro izbalansiraju i usaglase mogu dati upotpunjen koncept. Izuzetno sam zahvalan jer sam imao fenomenalne saradnike na projektu koji su moju osnovnu viziju upotpunili svojim kreativnim viđenjem fotosinteze. Tako su svi elementi na kraju završili u jednoj savršenoj simbiozi.

JOURNAL: Sada kada je prošlo nekoliko dana od revije, kakvi su utisci publike? Da li ti se čini da si uspešno dočarao svoju viziju?

NIKOLA: Nisam ni bio svestan da će publika moći toliko blisko da oseti sve emocije koje sam želeo da prenesem. Publika je dosta emotivno doživela prvenstveno video, a onda i samu reviju. Rekao bih upravo iz razloga što se videla dubina u svakom detalju i ispunjenja tog nekakvog osećaja do samog kraja. Komentari publike su potvrdili važost videa koji ukratko prepričava bajkovit koncept koji se jednim treptajem prebacuje na pistu – čime je bajka postala realnost. Želja mi je bila da kroz performans ljudi koncept dožive na bajkovit i vanvremenski način. I da svako od njih otkrije sopstveno značenje fotosinteze. Stvari uvek mogu bitiu bolje i drugačije. Ali čar bavljenja bilo kakvom vrstom umetnosti leži u tome da ona ni ne treba da bude savršena već dovljno skladna da dočara ono što se ne može verbalizovati.

JOURNAL: Kako izgledaju dani nakon završetka euforije i koja je budućnost Mokune?

NIKOLA: Nakon intezivna tri meseca svakodnevnog rada na komadima, trenutno sam na zasluženom odmoru. I moram iskreno reći da ne razmišljam preterano o onome šta dolazi. Utisci sa revije se još uvek nisu u potpunosti slegli. Čini mi se da će za to svakako i biti potrebno vreme. Budućnost brenda je svakako usko povezana sa mojim ličnim razvojem. Da li će to nužno ostati felcanje i vuna – ostavljam da vreme pokaže. Moj cilj sa Mokunom je da domaći potrošači prepoznaju čar costum made komada kroz koje se na autentičan način može intrepetirati njihova lična ideologija.

JOURNAL: Da li će se tradicionalni oblici pravljenja garderobe vratiti u modu?

NIKOLA: Moda je nepredvidiva i živa stvar, te je rekao bih uvek teško govoriti o njenoj budućnosti. Međutim, zanati poput felcanja, heklanja, štirkanja se mogu posmatrati i kao oblik meditacije i opuštanja. Čini mi se da se ljudi sve više okreću sebi i pronalaze načine da se sklone od svakodnevnog stresa. Budućnost mode verovatno jeste vraćanje tradicionalnoj, zanatskoj, lokalnoj i ručnoj izradi. Smatram da je na nama mladima da upravo negujemo ono od čega smo se otuđili.

Tekst: Antonina Lončarević @antoninaloncarevic
Fotografije i video: Nikola Radišić @nikolaradishic
Makeup: Saša Dimelo @sashasangels.tm
Frizura: Nikola Stanojković @nicosteinofficial
Obuća: Kicks and Heelz @kicks_and_heelz