Smatra se da su modna i tekstilna industrija na lestvici najvećih zagađivača životne sredine. Statistike pokazuju da godišnje na deponijama širom sveta završi oko 40 miliona tona garderobe. Takođe, prema procenama stručnjaka odbačena garderoba koja se u ovom trenutku nalazi na našoj planeti bila bi dovoljna da obuče narednih nekoliko generacija. Samim tim nema sumnje da su modno zaigravanje i brza moda uzeli maha i da je došlo vreme da preispitamo svoje odluke i pristup modi.
Upcycling, recycling i drugi alternativni modni pravci, koje često zagovaramo, svakako mogu biti deo rešenja. Ipak, na nešto širem planu, nephodno je da učinimo više. Jedan od lokalnih načina svakako je i sada već tradicionalni konkurs sa temom ReThink Fashion by Perwoll konkurs koji u okviru Belgrade Washion Week-a poziva sve mlade dizajnere, diplomce i studente mode iz Srbije i ex-YU regiona da se prijave. Tema ovogodišnjeg konkursa je globalno aktuelna i nosi naziv Rethink Fashion, što pruža priliku da se istraže nove ideje i koncepti u svetu mode, koju podržava Perwoll, kao partner ovog projekta.
Rethink Fashion
Upravo to nas je podstaklo da i mi damo svoj doprinos tako što ćemo podržati domaće autore koji zagovaraju sporu modu i teže pronalaženju alternativnih rešenja kada je reč o kreiranju novih komada odeće, ali i dekonstrukcija postojećih. Tako je Rethink Fashion i za nas postalo mnogo više od rethinkovanja. Prvi korak – razgovor sa mentorima koje će biti stručna vodilja budućim mladim autorima koji će učestvati na BFW-u. Razgovaramo sa mentorima i članovima žirija Fashion Incubator-a dizajnerkama Sonjom Krstić, Ivanom Najdanović, Sonjom Jocić, Anom Trošić Trajković i osnivačem Belgrade Fashion Week-a Nenadom Radujevićem.
|| Nenad Radujević
Direktor i osnivač modnog studija Click i pokretač Belgrade Fashion Week-a. Začetnik je i promoter autorske mode na našim prostorima. Više od tri decenije živi modu i zagovara slow fashion filozofiju i u tome ostaje dosledan i autentičan.
Journal 01: Domaća moda je oduvek bila i spora moda, kakva nas onda budućnost čeka na ovim prostorima?
Slow fashion termin je nastao sa ekspanzijom fast fashion brendova. Naša modna industrija nkada nije imala ni mogućnosti, ni kapacitete da se razvije poput internacionlanih fast fashion brendova, te je ostala okrenuta humanističkom pristupu modi. Nažalost uticaj brze mode na našu publiku je ogroman, kao i svuda u svetu, ali se i primećuje da pripadnici Z generacije ne žele da idu tim putem preternanog konzumerizma. Tako da na našem tržištu imamo mogućnost da izbegnemo sve zamke negativnih uticaja savremenih tokova modne industrije.
Journal 02: Nekada je srpska moda bila naš prozor u svet. Kakvo je danas stanje stvari?
Moda je bila jedna od retkih stvari koja se pozitivno razvijala u 90-im. Pokretanjem Belgrade Fashion Week-a, autorska moda je dobila veliki zamajac i značaj na našem tržištu mada još uvek nije podržana od državnih institucija kao jedan od dobrih potencijala za razvoj preduzetništva, posebno ženskog i omladinskog. Upravo dizajneri autorske mode dobijaju sve više poziva za različite internacionalne projekte gde dobijaju brojne komplimente ili nagrade za svoj rad, kvalitet i kreativnost. Autentičnost je jedna od ključnih reči u modi a brojne naše dizajnere krasi upravo ta vrlina. Svakako je teško upoređivati naše tržište za razvijenim svetskim modnim centrima, ali ako je kreativnost u tom poređenju važan faktor, onda imamo šanse. Ali taj potencijal treba prepoznati, podržati i razvijati.
Journal 03: Šta za vas znači Rethink Fashion?
Rethik Fashion je jednostavan i jasan slogan, ali vas tera da ozbiljno promislite šta je moda za svakog od nas i kako možemo da doprinesemo da modna industrija ne bude jedan od najvećih zagađivača planete. Samo razvijanjem svesti da nije najvažnije koliko košta neki odevni komad, već da je važan j njegov kvalitet odnosno koliko dugo ga možemo nositi, gde je i kako nastao, da li je taj proces human ili zloupotrebljava nerazvijena tržišta rada siromašnih zemalja…Dakle da razmišljamo i o ekološkom i etičkom aspektu modne industrije. Ukoliko znamo da se trenutno u svetu proizvodi 15 puta više garderobe nego što nam je potrebno, onda zaista moramo da se zamislimo gde mi kao potrošačko društvo idemo ili kako taj proces treba redefinisati.
|| Sonja KrstićNjeni rani radovi i modni počeci bili su na Belgrade Fashion Week-u. Od tada prikazala je 15 samostalnih autorskih kolekcija i imala grupna i tematska izlaganja. Već godinama radi mentorski sa studentima i mladim dizajnerima kao supervizor. Tako je u grupi prvoboraca koji čine srpsku modnu scenu održivom.
Journal 01: Šta za vas znači Rethink Fashion?
Već neko vreme preispitujem, rethinkujem, mnogo toga. Od profesionalne karijere, do privatnih stvari i životnih odluka. Premišljam i promišljam non-stop! Čini mi se da u ovom periodu Rethink postaje moja lična filozofija, znak upozorenja i korektivni faktor koji podseća da sve nije kao što izgleda. Druga strana, naličje i pozadina je često novo, sveže i drugačije lice sa kojim tek treba da se saživim. S obzirom na to da je profesionalno moda u mom životu više od dve i po decenije, sve se reflektuje i na tom planu. Tako je Rethink Fashion kontekst u kome kreativno stvaram i učim druge da slično čine.
Journal 02: Koliko je za autora važno da upravo to bude tema njegovog rada?
Protokom vremena, održivost se nametala kao neophodnost. Redizajn, reciklaža i upcycling, koji su sastavni deo mog umetničkog izraza i dizajnerskog pristupa, u definisanju odevnih formi je nezaobilazna tema koja mora biti deo savremenog koncepta svakog dizajnera koji ima svest i savest.
Journal 03: Koji će biti vaši saveti mladima koji su deo ovog konkursa?
Saveti mladim dizajnerima se najćešće svode na podršku u realizaciji i tehnologiji izrade. Ne volim da sugerišem ništa po pitanju dizajna kako bi kreativni integritet ostao autentičan. Ali uvek podsetim da je svežina i inovativnost neopodna u mladosti. Kreativnost nadolazi kada zavire u sebe i više stave fokus na svoj svet, a manje na spoljašnji koji vide na Instagramu.
|| Ivana NajdanovićKreativno razmišljanje u dizajnu odeće za nju se ogleda kroz korišćenje industrijskog otpada, ponovne upotrebe i redizajna stare odeće i tekstilnih materijala. Ona je neko ko kreira odeću čiji krojevi prilikom realizcije nemaju otpad ili je on smanjen na najmanju moguću meru. Tako je bilo i kada je prezentovala autorski rad u okviru BFW-a, na reviji posvećenoj Vivienne Westwood.
Journal 01: Šta vam je pokazalo iskustvo kada je reč o mladim modnim autorima?
Pokazalo je da učešće mladih modnih dizajnera u okviru Belgrade Fashion Week-a izuzetno važno za početak njihovih profesionalnih karijera. Prvi nastup i prva promocija autorskog rada u okviru BFW-a doprineo je mnogim generacijama studenata da njihove kreacije postavnu vidljive široj javnosti kao i da njihov rad bude primećen i prepoznat u svetu modnog biznisa.
Journal 02: Da li se sećate svojih početaka i kako ste tada gledali na sporu modu?
Za mene je moja prva revija na BFW-u bila ostvarenje sna. U pitanju je bila kolekcija trikotaže za IVKO. I tada, te 2001. modeli su urađeni od prirodnih materijala, tehnologijom pletenja bez otpada. Pojedini modeli su bili izrađeni od otpada koji je nastao u procesu proizvodnje, na njima je naknadno urađen vez rukom, našivane su aplikacije i ručno urađena čipka. Modeli su se proizvodili u malim i ograničenim serijama. Danas je moj pogled na sporu modu isti. Svesna sam važnosti i potrebe da razmišljamo o smanjenju zagađenja planete.
Journal 03: Šta za vas znači Rethink Fashion?
Rethink Fashion sintagma je složena i višeslojna. Ona direktno upućuje na razmišljanje o redizajnu, reciklaži, upcycling–u ali istovremeno i na preispitivanje o tome šta je moda danas i u kom pravcu bi trebalo da se razvija.
|| Sonja JocićJedna od njenih tema interesovanja jeste jeste pronalaženje novih tehnika pri izradi krojeva sa ciljem da prilikom krojenja i sečenja materijala ne dođe do kreiranja otpada. Ona živi sporu modu i živi za sporu modu.
Journal 01: Zašto je izrada bez otpada od ključnog značaja za modni dizajn?
Eliminisanje otpada je od ključnog značaja, kao i stvaranje održivih odevnih komada, jer su modna i tekstilna industrija na lestvici najvećih zagađivača životne sredine. Zero-waste koncept u modi teži da u potpunosti eliminiše tekstilni otpad pre, u toku i nakon proizvodnje. To podrazumeva krojeve s tendencijom da iskoristim celu površinu materijala. Ukoliko se bavim dekonstrukcijom starih komada, potrebno je takođe da iskoristim materijal u celosti. Održiva moda podrazumeva i kreiranje odevnih komada koji su proizvedeni u humanim uslovima, stvoreni od ekološki prihvatljivih materijala, etički i kulturološki prihvatljivi, a koji su unikati ili proizvedeni u malim serijama.
Journal 02: Vaši komadi su timeless, dok moda insistira na novim trendovim. Da li je moguće – biti u trendu, a baviti se sporom modom?
Timeless komadi koje stvaram su uvek u trendu usled svoje jednostavnosti i multifunkcionalnosti. Ukoliko osoba koja ih poseduje želi da prati određeni trend, lako može da ih stilizuje. Kvalitetni materijali i izrada doprinose trajnosti odevnih komada. Brzina kojom se menjaju trendovi je doprinela cvetanju brze mode, a stvaranje spore mode održivog bezvremenskog dizajna ima veliki potencijal da to promeni.
Journal 03: Šta za vas znači Rethink Fashion?
Rethink Fashion vidim kao preispitivanje mode prošlosti i sadašnjosti, radi kreiranja održivog inovativnog dizajna budućnosti. Ali i radi stvaranja novog pogleda na modu i odeću. Ona je vodilja modnih dizajnera koji teže da promene svet i modnu industriju nabolje. Podsticaj za sve one koji do sada nisu razmišljali o štetnom uticaju modne industrije na zagađenje životne sredine da preispitaju svoje postupke radi doprinosa zelenijoj budućnosti.
|| Ana Trošić Trajković
Osnivačica je Biro 354c projekta koji je pokrenut kada je termin održiva moda na našim prostorima bio nepoznanica. Zasniva se na principima održivosti kada je moda u pitanju, a takođe ima i ponudu vintage i second hand odeće iz ormara domaćih dizajnera.
Journal 02: Biro 354c prva koncept radnja je ujedno i pokret održive mode na Balkanu koja okuplja ekološki osvešćene dizajnere. Koliko je to važno za budućnost mode?
Iako je tržište održive mode još uvek premalo, ciljna grupa raste iz godine u godinu, ljudi počinju da preispituju svoje potrošačke navike, a sve se više mladih dizajnera opredeljuje da krene putem održivog dizajna. Uloga Biro354c koncept radnje je u svemu tome nemala. Tako da verujem da smo makar na lokalnom nivou, značajno skrenuli na neke razumnije proizvodne i potrošačke putanje.
Mislim da su takve postavke krucijalno važne za budućnost modne industrije koja će svakako biti održiva. Upravo su pojedinci ti koji su svojim delovanjima, nakon 2013. kada se u Bangladešu srušila Rana Plasa, a čitav svet saznao istinu o tome ko i u kakvim uslovima šije našu odeću, doveli do promena koje danas živimo. Second hand više nije samo za socijalno ugrožene grupe, a vintage je predmet želje i obožavanja. Mladi razmenjuju, prepravljaju i popravljaju odeću i kupuju pametnije nego prethodne generacije.
Journal 02: Redesigner, Reformer i Recreator vas opisuje. Šta to znači u prenesenom značenju?
Redizajn predstavlja proces cirkularne proizvodnje koji napušta ustaljena linijska pravila proizvedi-upotrebi-odbaci i kao sirovinu za nove proizvode koristi tekstilni otpad. Ja sam zagovornik ideje da je reciklaža, kada je ova sirovina u pitanju, skoro pa nepotrebna. Istraživanja pokazuju da bi 99% tekstilnog otpada bilo ponovno upotrebljivo kada ne bi došlo do mešanja sa komunalnim otpadom. Možemo reći da na planeti trenutno ima dovoljnih zaliha ove sirovine da kada bi proizvodnje sada potpuno stale, a otpad se propisno odlagao i sakupljao, imali bismo čime da manipulišemo ceo jedan vek. Pretpostavljam da me ovakav polazni stav, u radu i drugom delovanju čini redizajnerkom, reformatorkom i rekreatokrom.
Journal 03: Šta za vas znači Rethink Fashion?
Rethink Fashion je upravo alarmna krilatica koja ljude treba da pozove da razmišljaju o svojim potrošačkim navikama. Kapitalistički pristupi doveli su do toga da nam treba, da želimo i moramo da imamo osamnaestu crnu majicu u ormaru. I mi verujemo da je tako i to nam je u redu. A daleko je od toga. Jedna pamučna majica potroši 2700 litara vode dok se proizvede, šije je u nekoj od država Trećeg sveta maloletno dete ili osoba ometena u razvoju, u opasnim uslovima i za platu od 38$ mesečno, bez slobodnog dana. Zatim ta majica do naših rafova putuje hiljadama kilometara, emitujući tone CO2 u atmosferu. Kada je konačno kupimo, obučemo je nekoliko puta i bacimo, jer je dizajnirana da ne traje duže. Rethink Fashion poziva da mislimo o svemu tome i kada proizvodimo i kada kupujemo.
Foto: Jelena Branković
