Journal #trendspotting: Cancel kultura na finalnoj rasprodaji – kako je moda ponovo prigrlila svoje posrnule arhanđele (i nije zažalila zbog toga)
Da li ste pogledali seriju The New Look?
Ako niste još stigli do ovog naporno fikcionalizovanog Apple+ televizijskog štiva, moj savet vam je i da ne počinjete. Svaka epizoda je otprilike dinamična kao i da gledate boju na drvenariji kako se suši. Međutim, ono što naročito bode oči u ovoj visokobudžetnoj ekranizaciji (ratnih) godina što su prethodile toj famoznoj Diorovoj kolekciji je – manir u kome je Coco Chanel predstavljena: kao kolaboracionista koji ne preza ni od čega, uveliko unterhaltujući sa nacistima kako bi ostvarila svoju modnu agendu. Rečnikom današnjice: kako je moguće da Chanelova nikad nije kenselovana, već uprkos ovakvim istorijski potkrepljenim saznanjima i dalje slovi za revolucionarku – makar kada je silueta ženske elegancije u pitanju – i zašto je tako?
Možda zato što moda ima pamćenje zlatne ribice
Moda sama po sebi ima kratko pamćenje zbog ciklične prirode trendova. Malene večernje tašnice ustupile su mesto prostranim satchel torbama poput one od The Row koja slovi za novu Birkinku. Damske kitten štiklice su zamenile glomazne pete od slaganog drveta na Chloe klompama. I tako u nedogled dok crna ponovo ne bude nova crna. Pa ipak, činilo se da iako se sve pre ili kasnije vrati u modu, postoji neka vrsta izgnanstva iz njenog mondenskog okrilja za one koji počine kakav masivan faux pas: antisemitske izjave koje je John Galliano svojevremeno prosipao u pariskom bistrou ili onaj period u kome se Stefano Gabbana svađao sa svim i svja na društvenim mrežama (a naročiti pik imao na Azijate, koji ruku na srce, predstavljaju gro demografije luksuznih kupaca današnjice). Svakako, čak i višemesečno tihovanje Demne u Balenciagi smatralo bi se određenom vrstom modnog egzila. O Kanyeu i da ne govorimo.
No, kao što i sami možete da primetite – svi sa ovog spiska su se u trendovske tokove vratili kao da nikad ništa pogrešno uradili nisu. Lako je odbaciti kapricioznost mode kao proizvod njene površnosti – ovo je, na kraju krajeva, industrija zasnovana na promovisanju promene gotovo svakih četiri meseca. Ali možda se događa nešto složenije i značajnije.
High & Low: John Galliano
Vreme koje biste potrošili na The New Look iskoristite da pomno propratite dokumentarac High & Low: John Galliano, dugometražnu hroniku paradigme pada i iskupljenja koja zaslužuje pažnju iz nekoliko razloga. Prvo, to je nezamenljiva prilika da čujemo od samog Galliana o njegovim demonima, kao i da se osvrnemo na modni svet devedesetih godina prošlog veka. Ali jednako je impresivno uporediti analize koje su se pojavile u razmatranju Gallianovog prestupa, pokajanja i, čini se, ponovnog uskrsnuća među svece današnje mode.
Zaista, najveći značaj filma možda nema veze sa pričom koju priča koliko sa onim što simbolički naglašava. On više nije persona non grata već je ponovo otkrio svoju pasiju u Maison Margieli, gde se njegova jedinstvena vizura ponovo slavi kao nekad. Rehabilitaciju reputacije je, hteli mi to da priznamo ili ne, započela Anna Wintour onog trenutka kad je u svojih Vogue’s 73 questions kao najomiljeniju kolekciju svih vremena navela baš njegovu iz 1995.
Šta povezuje Demnu i Kanyea?
Sličan udeo imala je u peglanju skandala koji je izbio oko one nesrećno koncipirane kampanje, tako što je pred vaskoliku javnost Demna izašao upravo intervjuom za Vogue. Štaviše, kad smo videli AW u prvom redu na povratničkoj Balenciaga reviji, bilo je jasno da će za njom krenuti i ostali. Doduše, još nije pružila ruku pomirenja Kanyeu – premda se čini da on ponovo nalazi svoje mesto na stalnoj VIP listi. Bio je u prvom redu na Marni reviji, i portretisan je u Y/Project-ovom lookbooku povodom desetogodišnjice, rame uz rame sa Charli XCX i Tygom. A tu je i kontinuirana tržišna pomama za Yeezy zaostavštinom.
