Čitavih nedelju dana nakon što se zvanično završila sezona nedelja mode, Hedi Slimane će prikazati svoju najnoviju kolekciju – i to kao kratak modni film koji je svojevrsni omaž maestralnom Richardu Avedonu te oda osnivačici ove kuće Céline Vipiani. I dok je Hedi nesumnjivo opet terao po svom kad je reč o formatu i tajmingu, u jednom je potpuno bio na tragu onoga što veoma lako može biti vodeći trend sutrašnjice: umesto da revijom dominira modni žargon kul gradske devojke u, recimo, permanentno razvezanom trenču ispod koga se nazire svileni negliže i par zvoncara od tamnog teksasa – otišao je u sasvim drugom, damskom pravcu.
Premda su ta dva C okrenuta leđima jedno drugome simbol ove francuske marke, ovoga puta pistom su protutnjala tri B. Biseri, bluze sa šal kragnom i blazirani stav koji najviše podseća na seting filma Diskretni šarm buržoazije. Slimane je studiozno stilizovao siluetu koju prepoznajemo kao estetski kanon bogatih gospođa sa kraja šezdesetih godina.
Onu kojoj koren nije u buntu i seksualnoj revoluciji te uzbudljive ere.
Već u odevanju vedeta pariskog zlatnog trougla – onih koje žive između ulica Šanzelize, George V i Avenije Montaigne. Ikonografija je dosta bila slična onoj iz trenutno aktuelne serije Ryana Murphyja Feud: Capote vs. the Swans, jer obe beleže povratak kostimića kao ultimativne snobovske uniforme, podižući ga iz opskurnosti second hand shopova na tron vintage inspiracije.
Ništa u vezi Hedijevog Celine ovoga puta nije bilo podređeno boemskom…
…već je ukazivalo na revival pomno doteranih dama sa vrha društvene lestvice – upravo kakve su bile Capoteove njujorške labudice Babe Paley, Slim Keith, i C.Z. Guest čiji je prljav veš na videlo u priči La Côte Basque, 1965 za magazin Esquire, o čemu naveliko naglaba nova sezona Feud koju je većinski režirao Gus Van Sant.
Iz perspektive današnjice, kada nam bliže deluje WFH uniforma naprečac sastavljena od trenerke i jedine čiste majice nego stroga elegancija za ladies who lunch, ovo je u isto vreme beskompromisni povratak prikladnom odevanju – krilatici koju od korone nismo nijednom čuli. Bio je to nagoveštaj da će se u modi konačno zavrteti neka druga ploča: umesto najvećih hitova devedesetih na repeat, sada samo veseli džez za koktel partije.
Međutim, ono u čemu Hedi ipak nije mogao da pobegne od sopstvenog manirizma je insistiranje da reviju nose isključivo veoma mlade i (previše) mršave manekenke koje, uprkos svojoj lepoti, ne mogu da iznesu iskustveni osećaj za uživanje u odeći – onaj koji bez ikakve sumnje dolazi sa godinama.
Potpuno drugačija situacija bila je kod Oliviera Rousteinga na Balmain reviji.
Iako često kritikovan zbog sopstvene, gotovo Michael Jacksonovske opsesije zauvek mladim izgledom koja ga je vodila ka preterivanju u filerima i botoksu, Olivier je poslao snažnu poruku kastingom koji višestruko prevazilazi standard fashion industrije gde je 25 novih 50.
Osećam da u modi slavimo samo jednu vrstu lepote, onu koja je mladalačka, i zabrinut sam zbog takvog pristupa, rekao je Rousteing nakon revije koju su nosile sedamdesetogodišnja Axelle Doué, Kristina de Coninck (63), Estelle Levy (51), Marie Seguy – najmlađa od nabrojanih sa svojih 47. Ukupno, dvadeset od 57 modela bilo je starije od trideset i pet godina.
Mi često zaboravljamo da budućnost je u rukama žene koje su živele život, dodao je.
Ovim je modni kružook konačno dao „glas“ svojim veterankama.
Štaviše, čini se da će taj famozni aksesoar pre stići od Victorije Beckham…
Foto: Instagram (@celine, @loewe, @balmain, @victoriabeckham, @sampson.nathan, @humphreyfauxgart, @birkingainsbourgmu), Launchmetrics/Spotlight
