Od Eshila do Galliana, preko biciklističkih Demi Moore, sve do modne reciklaže Cate Blanchett.
Urbani mit kaže da je jedna od najčešće izgovorenih rečenica moovera&shakera u filmskoj industriji: Ako nisu Oskari, onda je to samo bilo koje drugo veče u Holivudu!
Crveni tepih na dodeli nagrada Američke filmske akademije ne samo što je prilika koja je proslavila taj pojam i od njega učinila globalni fenomen poslednjih decenija, već je i šlagvort za tendencije u modnoj industriji tokom narednih meseci, pa možda i godina.
Setimo se velikog vintage trenutka Julie Roberts iz 2001. koji je pokrenuo kolektivnu jagmu za arhivskim komadima, ili još pre toga Sharon Stone koja je na dodelu 1998. došla u muževljevoj GAP beloj košulji i Vera Wang dramatičnoj dugoj suknji što je dugoročno zacementiralo stilsku tendenciju da se couture miksuje sa casualom. Ne zaboravimo ni Angelinin duboki šlic na plišanoj Atelier Versace toaleti koji je iznedrio milion memea ali i ekspresno vratio noge u modni fokus.
Prošle godine, najvažniji crveni tepih na svetu (da izvini Met Gala) promenio je i boju.
Delikatna nijansa šampanjca imala je zadatak da učini ceo estetski doživljaj skladnijim, kao i da se vizuelno ne takmiči sa skerletnim draperijama. Iako je ta neočekivana promena – prvi put u tradiciji dužoj od šest decenija da se odstupi od prepoznatljive nijanse – lansirala je trend raznobojnih tepiha koji je prevladao na premijerama, gala događajima i dodelama nagrada u narednim mesecima, kao na primer na Emmyjima (sivi) i premijeri Barbie u julu (roze, jasno). Nakon tog izleta (koje je, znaju insajderi, moglo biti i čokoladno braon), najglamuroznija noć u industriji zabave počeće izlaskom na tradicionalni crveni tepih. Ali, da bismo razumeli kako je baš staza te boje postala tako popularna i relevantna u industriji mode i zabave, moramo da se vratimo mnoooogooo unazad.
Iako neki zagovaraju teoriju da možemo trasirati ovu tradiciju do Eshila koji je pisao kako je Klitemnestra naredila da se postavi grimizno crvena staza po kojoj će hodati njen muž Agamemnon kada se vrati iz rata, mi ćemo ovoga puta samo pratiti razvoj ovog fenomena od kada je bioskopski magnat Sid Grauman (koji je osnovao Chinese Theatre i Egyptian Theatre u Los Angelesu) prvi koristio crveni tepih da promoviše svoj film Robin Hood sa budžetom od milion dolara, 1922. godine. Graumanov crveni tepih bio je pokušaj da se Holivud učini prijemčiviji konzervativnom delu društva jer je u to vreme percipiran kao leglo dekadencije. Film nije bio cenjen kao unetnička forma već viđen kao jeftina zabava za mase, bliže asocirana sa cirkusom nego sa operom.
Premda su prvi Oskari održani 1929. godine, ceremonija nije bila otvorena za medije do 1944.
Tokom godina, dodela je imala različite strukture crvenih tepiha, ali je prvo oficijelno praćenje bilo 1961. sa Bobom Hopeom u Santa Monica Civic Auditoriumu. Tri godine kasnije, počinje se sa praksom crvenog tepiha izvan dvorane, gde se prikazuje kako zvezde stižu u limuzinama. Godine 1994. Joan Rivers na zlatnim globusima prvi put postavlja pitanje: Koga nosiš večeras? I čini se da posle toga moda nikad nije prestala da bude esencijalni deo svakog red carpet eventa. To je postao najveći oglasni prostor na svetu, najvažnija modna revija. I za ljude poput mene, koji ne dobijaju pozivnicu za prvi red na Nedeljama mode, predstavlja best of i insajderski pogled na stvari, objašnjava za cenjeni WWD Melissa Rivers, ćerka pokojne Joan koja je svojevremeno vodila Fashion Police.
Prema njenom mišljenju, Nicole Kidman je počela fenomen red carpeta kao piste i to noseći tu po svemu posebnu haljinu Johna Galliana na Oskarima 1997. John ju je napravio za mene i ja je obožavam, egzaltirano će tad reći novinarima. Bila je to prva couture kreacija na crvenom tepihu, koja je podigla stilski ulog za sve druge glumice. U jednom kristalno jasnom, trendovski vizionarskom trenutku, bilo je potpuno očigledno da nikad ponovo tu nećemo videti nešto poput onih ozloglašenih biciklističkih Demi Moore.
Šta možemo da očekujemo večeras?
Nakon dugog prošlogodišnjeg štrajka filmskih radnika tokom koga su zvezde zamenile (pozajmljene) dijamante za transparente, verovatno ćemo biti svedoci preterivanju za Oskara, punokrvnoj raskoši koja će evocirati osamdesete – budući da Bob Mackie danas gori na Miley Cyrus skoro kao tada na Cher.
I za kraj, neprijatno pitanje: Da li je crveni tepih u najpraćenijoj holivudskoj noći postao (makar malkice) precenjen itison agresivnog PR-a i slavljenje bahatog konzumentarizma ili i u TikTok doba ostaje pouzdano trendovsko proročište? U prilog ovom drugom ide činjenica da je sad potpuno legitimno i da na crvenom tepihu nosite nešto što ste već nosili ranijih godina, nešto što je neko drugi već nosio pre vas, ili da reciklirate svoje oskarovsko izdanje u nekoj drugoj prilici, kao što je to učinila Cate Blanchet prošlog utorka. Pojavivši se na reviji kojom je Nicolas Ghesquière proslavio deset godina na poziciji kreativnog direktora u kući Louis Vuitton, Cate je pred fotoreporterima prošetala najchic deja vu koji se mogao zamisliti.
Naime, ona je iskoristila ono koju je nosila prošle godine na Oskarima i postala hodajući simbol pariskog grandža. Uklopila je satensku bluzu naglašenih ramena iz oskarovske noći sa rokenrol kožnim pantalonama zategnutim kaišem sa srebrnim nitnama. Efekat je bio fascinantan: ceremonija poput Oskara i prvi red na Vuitton reviji imaju podjednako sličnosti i razlika – ali ona je pokazala da pravi odevni predmet ima mnogo modnih života.
A takva versatilnost u svakoj ulozi dostojna je zlatne statue, zar ne?
Foto: Profimedia / Robert Hepler, Everett Collection
