Journal #trendspotting: Šta je,
uopšte, komercijalno?

Moda ima novi sveti gral među ružnim cipelama.

Nakon svih onih Balenciaga patika sa gracioznošću traktorske gume, Gucci mokasina postavljenim čupavim krznom kao male chic Chewbacce, i MSCHF čizama koje više izgledaju kao da više pripadaju popartističkoj muzejskoj postavci nego nečijim stopalima, stigle su Simone Rocha kroksice. I rasprodale se čim pre. Nije mala stvar budući da su cene išle između 170 i 270 funti, u zavisnosti od elaborativnosti ukrasa i siluete. Btw, da li se i vi osećate blesavo kada upotrebite reči Crocs i silueta u istoj rečenici?

Ovaj susret estetika, kaže se na Simoneinom sajtu, istražuje kreativnu juhstapoziciju ženstvenosti i utilitarnosti. Takođe, oživljava nova dizajnerska rešenja koja kombinuju praktični DNK Crocsa sa prepoznatljivom estetikom Simone Rocha. Saradnja je predstavljena u njenoj kolekciji za aktuelnu sezonu The Dress Rehearsal. Ona je bila svojevrsno istraživanje tradicije bračne ceremonije, rame uz rame (ili bolje reći, stopalo uz stopalo) sa haljinama koje su proporcije venčanice dovele do ivice visoko konceptualnog apsurda. Samim tim, činjenica da sa svim kristalima i biserima ove papuče izgledaju kao kakva gumena replika svadbene torte samo produbljuje priču, dajući joj neprobojni modni imunitet.

Maherski potez, ali donekle očekivan. Simone se dobro snalazi u kolaboracijama bez obzira na to ko se nađe sa druge strane onog famoznog X. Pokazala je to, između ostalog, i u proleće 2021. kroz ograničenu kolekciju za švedski H&M. Tada je njena subverzivna interpretacija tradicionalne ženstvenosti i muževnosti došla do nove, globalne demografije.

Jer, retko šta moda voli kao kolaboracije.

Tu priliku je ovog meseca dobio i koreanac Rok Hwang sa svojom linijom, Rokh. I iskoristio ju je do poslednjeg končića, u duhu one Gen Z poštapalice ate and left no crumbs. Uprkos impresivnom CV-ju koji uključuje i poziciju u nekadašnjem Celine ateljeu pod vođstvom Phoebe Philo, Rok nije (još uvek) zvučno ime. Ali, njegova nadahnuta interpretacija odevnih klasika namenjenih dnevnom, poslovnom okruženju prodala se brže i bolje od mnogih daleko poznatijih kuća.

Naravno – dizajnerska gostovanja u H&M kolekcijama kompleksan su splet šire tržišne strategije, opsežnog trend forecastinga i disperzivnog marketinga. I one nedokučive sold out drame kao zaraze savremenog društva koja treba da se izučava na fakultetima. Ali, neke kolaboracije prosto prođu bolje od drugih, i to je tako. Ovo je svakako jedna od takvih. To pokazuje da nekad prosto uspeh više ima veze sa tim što je odeća došla u pravom trenutku, nego sa magnitudom brenda koji je pozvan za saradnju.

Recite da (u) Jacquemusu

Ukoliko postoji čovek čije je zvučno (prez)ime sinonim za sjajan tajming, onda je to Simon Porte Jacquemus. Najnoviji primer za to je Le Mariage – svadbena linija puštena u digitalni etar tizerom koji aludira na australijsko-francuski kemp klasik Mjuriel se udaje iz 1994. godine.

Jacquemus većinu svojih stilskih referenci crpi iz te decenije. Zbog toga nam sve što napravi deluje tako vanvremenski. Bukvalno je zamišljeno da se dešava u neko drugo, manje brzo vreme. Zapravo, Jacquemusov komercijalni instinkt (nedvosmisleno potvrđen i ovim iskorakom u najlukrativniju od svih modnih niša, onu namenjenu venčanjima) okreće naglavačke sve što je pre njega u industriji važilo za kanon – da je sa jedne strane odeća koju masovno tržište voli, a sa druge ona za koju se snobovi otimaju kao da je (i dalje) najbolje čuvana tajna.

Gde greši Daniel Lee?

Ovo je, poređenja radi, ono što akutno nedostaje u kolekcijama Daniela Leeja za Burberry. Čovek koji je Bottega Venetu uvrstio u vaskoliki vokabular uličnog kredibiliteta – već neko vreme tetura se kroz arhivu britanske legende bez konačnog rešenja o tome šta ta marka predstavlja za novu generaciju trendsetera. Kletva, a istovremeno lepota Burberryja, poveriće novinarima nakon revije za sledeću zimu, je u tome što se dojmi širokoj, raznolikoj grupi ljudi. Ali u želji da zadovoljite sve njih, na kraju nikoga ne oduševite. Kao dizajner, morate imati tačku gledišta. Ne možete zauvek praviti isti trenč.

Christopher Bailey je vešto rukovodio rečitim manirima ove marke na duhovit i ovlaš ekcentričan način ranih dvehiljaditih, bazirajući čitave kolekcije samo na konstrukciji okovratnika ikoničnog mantila ili prepletaju tartan šala. Daniel je pak, u nameri da ne robuje opštim mestima, postao talac sopstvene ambicije da niz Burberry pistu ne pošalje ništa što nije na ivici žileta. To je, ispostaviće se u ovih godinu dana, najgore po njega samog (ukoliko želi da se na ovoj poziciji zadrži duže nego u BV). Margine profita u modnom segmentu nisu impresivne. I sve se češće u upućenim krugovima čuju sumnje u to koliko vremena ima da napravi planirani preokret. 

U nesigurnim ekonomskim prilikama, komercijalno i konceptualno sreću se na najneočekivanijim mestima.

Društvene mreže, sa svojom kontinuiranom opsesijom sledećim artefaktom hajpa koja ne pokazuje znake zamora, brišu granice između onoga što se smatra mejnstrimom i onoga što je samo za odabrane. A modna industrija ih u tome zdušno prati. Kao nikad pre. Setimo se samo koliki je meme magnet bila scena iz ostvarenja Trougao tuge u kojoj Carl sa ostatkom klike modela pokazuje razliku u tome kako se pozira za Balenciagu a kako za H&M. Danas, reklo bi se, ta linija je nevidljivija od bora zbog koje Harrisu Dickinsonu u tom filmu savetuju botoks.

Foto: Launchmetrics/Spotlight, Instagram (@burberry, @jacquemus, @hm), H&M