Upoznajte našeg modela Ninu Kostić koja je postala najnovije lice Guess kampanje

Od (ne tako svakidašnjeg) studenta medicine, do sopstvenog bilborda na crkvi Santa Maria Della Salute u Veneciji. Ova priča mnogima više zvuči kao plot neke najnovije popularne HBO serije nego realnost, međutim, upravo to desilo se studentkinji medicine Nini Kostić, oprostite, najnovijem licu modne kuće Guess. U razgovoru sa Journalom, neverovatna Nina Kostić otkriva kako je balansirati život studenta medicine i svetskog modela, kao i način na koji je do svega toga došlo.

Journal.01: Kako si počela da se baviš ovim poslom? Kako si došla do svoje agencije?

Nina Kostić: Moja priča je malo drugačija jer je do svega ovoga došlo potpuno slučajno.  Agencija me je pronašla preko instagrama gde je u tom momentu bilo 3 moje slike, na dalje su se tako poklapale okolnosti da dođem prvi put u Lugano gde sam i krenula sa modelingom. Između prvog razgovora sa mojom agencijom i momenta kada odlazim u Lugano prošla su dobra tri meseca razmišljanja da li otići i oprobati se ili ne. Ne znajući ništa o tome, na slepo sam poslala agenciji svoje slike ne očekivajući ništa, a najmanje poziv za Guess.

Prvi put kada su me pozvali odbila sam, i to zbog ispita iz biohemije. Ipak neke stvari koje moraju da se dese se na kraju i dogode, pa sam tako njihov drugi poziv prihvatila, slobodno ću reći iz čiste radoznalosti. Ispostavilo se da su me posle test slikanja pozvali da odmah sutradan šetam reviju, što je za mene u tom momentu bilo nezamislivo. Toliko nezamislivo da sam to veče htela da se vratim nazad za Beograd jer nisam mislila da ću se ikako snaći među modelima koji to rade godinama. Par momenata pred samu reviju, dok sam na ekranu u bekstejdžu pokušavala da shvatim kako se hoda i gde treba da stanem, žena koja je tu bila asistent nama modelima me je smirila smehom i prostom rečenicom: “Ne može biti teže od medicine.” I stvarno mislim da je jako bitan u celoj priči bio moj stav, koji bi ova kratka rečenica i opisala.

Journal.02: S obzirom da ti je i pored ovako velikog uspeha u startu i dalje najvažniji cilj da završiš fakultet medicine, kakav je osećaj balansirati ova dva potpuno različita sveta?

Nina Kostić: Istina je da su potpuno dve različite stvari, nekako mi i prija toliki kontrast jer svaki dan nosi nešto novo. Jedne nedelje sam u bolnici na praksi sa pacijentima i prisustvujem operacijama, a sledeće nedelje sam u Švajcarskoj gde me šminkaju za revije i slikanja. Bilo mi je potrebno malo vremena da se naviknem i svaka vožnja avionom u početku mi je služila kao jedan kratak period adaptacije na ono što sledi.  Fakultet je oduvek bio moja jedina želja, a s druge strane sam spoznala i ovaj hobi koji mi je doneo toliko toga u životu. Od putovanja preko novih prijatelja i definitivno novih iskustava. Sigurno je da nije uvek lako, ali trudim se da uvek imam na umu svoje prioritete. Tome se okrećem kad god me zadesi neka dilema, a često ih ima kada su dve ovako zahtevne stvari u pitanju.

Journal.03: Koji momenat je bio najnestvarniji za tebe na koji si najponosnija?

Nina Kostić: Postoji mnogo momenata koje ću pamtiti ali jedan od meni omiljenih je moja slika na najvećem bilbordu u Veneciji. Tu sam definitivno morala da stanem i obradim činjenicu da sam to stvarno ja na slici. Malo je reći da u trenutku kada sam dobila trojku na recitovanju pesme Santa Maria Della Salute na času srpskog u srednjoj školi, nisam ni sanjala da će se moja slika jednog dana naći na samoj građevini. Taj čas srpskog me i dalje proganja. (smeh)

Desilo mi se zaista mnogo novih trenutaka za jedan vrlo kratak period i stvarno se na svakom koraku iznenađujem, a trudim se da tu i tamo budem ponosna na ono što sam uradila. Neizmerno sam zahvalna mojoj agenciji koja je i pored mog neodlučnog stava u početku imala vere u mene i bila mi podrška kroz ceo put.

Journal.04: Da li je život modela onakav kakav ga ljudi zamišljaju, i koje strane su tebe najviše iznenadile?

Nina Kostić: Ljudi vide samo finalni proizvod i upravo to sam i ja videla do skoro. Sada imam priliku da sagledam ceo proces i do detalja sprovedenu organizaciju koja je neophodna da se projekat uradi onako kako je potrebno. Naravno, ljudi na kraju vide samo tu glamuroznu fotografiju, i ne krivim ih. Ono što je i mene iznenadilo je da modeling nije nimalo lak posao kao što se to i meni ranije činilo. U pitanju su sati i sati rada i funkcionisanja u sklopu tima gde je svaki pojedinac i deo procesa važan.

Journal.05: Šta je ono što te najviše čini srećnom kada uspeš da dođeš do malo slobodnog vremena, što možda većina ljudi ne bi moglo da pretpostavi?

Nina Kostić: Zvučaće dosadno, ali nikako ne potcenjujem spavanje u slobodno vreme. Mislim da je pored učenja i modelinga telu potrebno mnogo odmora i uvek se trudim da ne oduzimam sebi previše od sna.

Journal.06: Na koji način je ovaj stil života promenio tebe kao osobu kad pogledaš na sebe od pre nekoliko godina?

Nina Kostić: Kako idu nova i drugačija iskustva,  svako na tebe ostavi bar neki trag. Naučila sam mnogo stvari i upoznala puno ljudi, u puno situacija se snalazila sama i mislim da je sve to uticalo na moj razvoj. Kako nisam bila preterano društvena osoba, mislim da je ovaj posao uticao na moje oslobađanje u tom smislu i stekla sam mnogo prijatelja, što je poslednje što sam očekivala. Beskrajno sam zahvalna na svakoj prilici i mislim da bi bez ovog preokreta u mom životu sve bilo poprilično drugačije, pa i ja sama.

Journal.07: Gde sebe vidiš deset godina u budućnosti?

Nina Kostić: Uh, ovo mi je oduvek bilo najteže pitanje jer nisam sebe nikad videla ni na ovaj način, pa eto me ovde. Volim da razmišljam kako svaki dan može da donese nove prilike koje će te odvesti negde gde nisi ni sanjao. Ne treba sebe ograničavati razradom nekih detaljnih planova koji, u većini slučajeva, samo vrše pritisak na tebe i skreću pažnju od onoga što je zaista važno u životu. Bilo mi je potrebno dosta vremena da to i sama shvatim. Ono što je definitivno je moja ljubav prema medicini, i to je ono što me uvek vodi, pa u tom smeru i razmišljam kada treba da dam odgovor na ovo pitanje.