Bio je 23. februar 2020. godine kada je postalo jasno da pandemija nije nešto što se dešava „tamo negde“: Giorgio Armani će baš tog dana, oko tri popodne, objavio otkazivanje svoje revije za narednu jesen, te da će kolekciju prikazati „iza zatvorenih vrata“, putem live streama. Ova odluka je, naglasiće se u press saopštenju italijanskog maestra, donešena zbog erupcije korona virusa na severu te zemlje (koji je, ako izuzmemo Aziju, bilo najveće žarište kovida na planeti).
Četiri godine kasnije, svet (mode) izgleda kao da se potpuno zaboravilo na lockdown. Maske za lice u vidu ad hok dizajnerskog aksesoara vuku se po clearance sekciji na Yooxu, trenerke su ponovo relegirane na nedeljno jutro u kraju, i predstavnici stilske aristokratije metropola sa uticajnim nedeljama mode cmaču se sa istom blaziranom afektacijom kao pre nego što smo u vocabularu usvojili „društveno distanciranje“.
Pa ipak taj eho postpandemijskog iskustva, čija je globalna zebnja nastavljena opštom finansijskom nesigurnošću i ratnim poprištima na dve užarene tačke planete (da ostanemo verni kalendarskim paralelama, pre dve godine na istu ovu nedelju počeo je rat u Ukrajini) osetio se više nego ikad ovog februara na Milano Fashion Weeku. Kolekcije i levo i desno od „zlatne sredine“ onoga što se najbolje može opisati kao italijanska lukrativna elegancija istraživale su intimnost i taktilnost u digitalno doba, dok su same revijske prezentacije bile metafora za kolektivno iskustvo otuđenosti i zajedništva.
Pa ipak, čini se da niko to nije uradio sa viralnijim (pun intended) potencijalom nego Glenn Martens za Diesel.
Njegova revija zakazana za prošlu sredu počela je čitava 72 sata ranije, kada je dizajn studio putem kamera omogućio publici uvid u kreativni proces. Svako je mogao da gleda Martensa i njegov tim kako se priprema za reviju, poput neke modne verzije filma Sliver iz devedesetih. A onda, na sam dan revije, oko hiljadu pojedinaca sa svih strana sveta dobilo je pozivnice za virtualni prvi red – putem video poziva koji ih je potom prikazao na džinovskim led ekranima. Neke od tih „digitalnih zvanica“ su reviju gledale netremice dok bi druge popravljale šminku, mazile svoje ljubimce ili fleširale delimično pokrivene grudi. Skoro kao neka sumanuta, gotovo subverzivna verzija Zoom sastanka: i mi koji smo reviju gledali putem streama, kao i oni koji su bili prisutni u samoj sali, mogli smo da vidimo kako izgleda nered u njihovim spavaćim sobama, ili gde god su se već zadesili u tom trenutku.
Glenn je ovo gotovo pretenciozno nazvao „transparentnošću bez cenzure“, ali ono što je ceo komplikovan koncept učinilo genijalnim je što je odeća bila podjednako istražena u svakoj svojoj niti. Njegova era u ovom brendu italijanskog premijum denima ostaće upamćena po posvećenosti „uzvišenom teksasu“ gde je ta tkanina (baš kao i sve ostale korišćene) tretirana tako da nastanu nove teksture. Upravo će ova (zlo)upotreba materijala koji je Dieselov „hleb i puter“ dati novo značenje lepoti i luksuzu. Jer Diesel možda jeste denim brend, ali gosn Martens ga je transformisao u laboratoriju visokog rizika, pokazujući nam da nema granice tome šta može biti napravljeno od nadasve „obične“ odeće.
Transparencija je čest lajtmotiv za Miucciu Pradu.
Njen višedecenijski rad možda naginje drugom kraju konceptualne disrupcije u odnosu na Martensovu generaciju, ali je to buntovništvo u plišanim rukavicama ono što je čini mladom duhom. Klinci koji na TikToku ponosno mlate svojim Re-edition tašnicama verovatno nemaju blagog pojma kako je sedamdesetih godina Miuccia delila pamflete komunističke partije na ulicama Milana, odevena u dugu Nina Ricci haljinu – ali u tome jeste i lucidnost njenog dizajnerskog nasleđa, što slojevitost njenog kreativnog potpisa može predstavljati različite stvari za različite ljude.
Prada je najnovijom revijom (uz veliku pomoć famoznog Rafa, no less), koristila moć i ranjivost kao alat – i to na istom odevnom predmetu koji izgleda sasvim drugačije sagledan od napred i nazad, ponudivši neočekivan odgovor na pitanje kako izgleda skrivena senzualnost u kontrastu sa surovostima spoljnog sveta. Referencirajući film Zone of Interest gde se život u raskošnoj vili odvija idilično u senci ratnih užasa, Miuccia i Raf su dali šlagvort za razumevanje dualizma koji će, čini se, obeležiti dvehiljade dvadesete u modi kroz ceo ekosistem trendova u industriji, od vrha pa do fast fashion dna.
Aksesoar koji je možda to najbolje dočarao je damska tašna sa stilizovanim okovom oko podlaktice, koja će bez sumnje inspirisati milijardu high-street kopija, pokazujući još jednom u kojoj meri smo robovi sopstvenog imidža. Čak i sama pista je, svojim staklenim podom ispod koga se nazire bujno zelenilo u istom maniru kao i na januarskoj muškoj reviji, pokazala da je rasterećenost života u prirodi najskuplja kategorija budućnosti.
Ista kontemplacija nad prošlim, sadašnjim i budućim dočekala nas je kod Sabata de Sarna u Gucciju.
Kao što u pop muzici postoji onaj “sindrom drugog albuma” koji će zacementirati ili pokopati status zvezde – isto važi i za dizajnere. Nakon prošlosezonskog debija koji je protekao u atmosferi disciplinovanog luksuza, diskretnog i efikasnog kako bi vasceloj modnoj javnosti očistio izbirljivo nepce posle Micheleovog maksimalizma, de Sarno je sebi dao dozvolu da malo više sanja. Na kraju krajeva, teaser koji je najavio reviju pokazuje dobrano rabljeni rokovnik sa pregršt post it papirića u uglovima stranica i jednim jasnim Follow your heart u zlatotisku na naslovnoj.
Ne treba vam neka posebna intuicija da znate kome ova sveska u boji burgundca pripada – u uglu su ugravirani inicijali SDS dok je u captionu stalalo Potražite mali subverzivni gest. I, vaistinu, svi prisutni u tom milanskom industrijskom prostoru su, kao i mi sa druge strane streama, bili na ivici svojih stolica čekajući šta je sledeći predmet želje koji će Sabato dopisati u vokabular firentinske kuće sa burnom istorijom. Ozbiljno prihvativši sopstvene reči sa prethodne prezentacije: Želim da se ljudi ponovo zaljube u Gucci!, Sabato toj samozadatoj agendi pristupa sa strpljenjem učitelja, asketizmom monaha, entuzijazmom početnika i maherskim zahvatima koje je savladao radeći u Valentinu.
U prevodu na jezik shoppinga, očekujte da ćete svuda viđati te duboke jahaće čizme (navodno jako udobne, saznaje se sa mreža od manekenki iz bekstejdža od jutros) baš kao i ogrtače koji larpluralistički završavaju u flaperskim resama što svetlucaju pri svakom koraku. Takva posvećenost budućim bestselerima za ovog talentovanog momka je možda i najomiljeniji deo kreativnog procesa jer kako sam kaže: Prava modna revija je za mene u radnji. Kada odeća stigne u butike i ljudi dobiju priliku da je vide izbliza do poslednjeg detalja, da sve isprobaju i da se zaljube u neki komad jer je to pravo značenje luksuza.
Foto: Instagram (@diesel), Launchmetrics/spotlight
