Srpska glumačka scena trenutno svedoči pravom procvatu mladih talenata, a brilijantna Nina Nešković predstavlja osveženje dok njene uloge osvajaju publiku i kritiku. Gluma je poziv koji zahteva ne samo talenat, već i ogromnu posvećenost, strpljenje i spremnost na konstantno učenje. Kroz razgovor, Nina otkriva svoj jedinstveni stil, izazove koje nosi njen posao, projekte u pozorištu i na televiziji, ali otvara i vrata garderobera, govoreći o tome kako bira komade koji je najviše definišu.
Znamo Vas kao neverovatnu glumicu, pozorišnu i televizijsku, ali ko je Nina Nešković kada se zavesa spusti?
Ja sam Nina, i na sceni i van nje, nema tu mnogo mistifikacije. Posao kojim se bavim je izuzetan, volim često da kažem i najlepši na svetu, ali mislim da bilo koja vrsta idealizacije nije dobra. Jer ovaj poziv zahteva dosta odricanja, svakodnevni rad na sebi, izvesno vreme, kao takav je specifičan, ali sam ga zato i izabrala. Međutim kada se svetla ugase, istina je da najviše uživam u vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima, omiljene su mi naše večeri srpskog filma. Ali se trudim da ne zaboravim na momente rezervisane za sebe.
Koliko je ostavljanje ličnog pečata u svemu onome što radite izazovno?
Veoma. Zapravo, smatram da je to najteži zadatak, pogotovo u ovom poslu kada često menjate uloge, istražujete različite profile ličnosti i konstantno menjate maske. Potrebni su posebni napori da ostanete dosledni sebi i onome u šta verujete. Isto tako bez istine nema ni glume, to je parola kojom se vodim kada se susretnem sa izazovima u poslu.
Po čemu je Nina Nešković uvek prepoznatljiva kada je u pitanju garderoba?
Po komforu. Ne bih mogla da zamislim svoju svakodnevnicu bez treninga, samim tim i udobne garderobe. Ako biste provirili u moj ormar, pronašli biste gomilu sportskih autfita. Helanke, duksevi i kombinezoni su neizostavni deo, kao i svi modeli adidas patika koje trenutno obožavam. To je garderoba koja mi najviše odgovara i za probe. Važno je da mi je udobno jer je pokret srž svakog akta na sceni. Naravno, odlazak u pozorište, premijere predstava i filmova zahtevaju određen način oblačenja, od toga ne bežim. Međutim, uvek se trudim da i tada ostanem svoja kroz neke detalje. Ono što mi je najvažnije jeste da odeća koju nosim prati moj ritam života i omogućava mi da se osećam slobodno i autentično u svakoj situaciji.
Da li i koliko stajling i kostim utiču na pripremu za određenu ulogu?
Nekada kostim zaista može da bude ključna stavka u pripremi uloge – kako mi volimo da kažemo, on često otključa lik i pomogne da se u potpunosti uđe u njegovu suštinu. Za mene je posebno zanimljivo koliko obuća, kao deo kostima, igra važnu ulogu u tom procesu. Način na koji hodate, držite se, pa čak i kako osećate tlo pod nogama, može potpuno da promeni doživljaj uloge koju igrate. Kada obujem obuću koja pripada tom liku, imam utisak da počinjem da hodam njegovim koracima. To mi neverovatno pomaže da ga razumem i doživim iznutra. To su sitni, ali moćni detalji koji čine veliku razliku u pripremi uloge.
Na kojim projektima trenutno radite?
Igram predstave koje su na redovnom repertoaru Narodnog pozorišta, mog matičnog teatra, kao i u Zvezdara teatru i Ateljeu. U martu me očekuje početak rada na novoj predstavi, za koju se već pripremam i s nestrpljenjem iščekujem izazove koje donosi. Takođe, uvek volim da izdvojim i projekte koji nisu usko povezani sa mojom profesijom, ali u meni bude neverovatnu kreativnost, kao što je nedavno zahvaljujući Sport Vision Srbija organizovano snimanje za saradnju brendova adidas i Stella McCartney. Super smo se zabavili, a komadi iz te kolekcije već su postali omiljeni deo mog garderobera, možete ih pronaći u Galerija šoping centru!
Kakvi su planovi za budućnost?
Početkom februara me očekuje premijera filma Sportsko srce, koji je rađen po predstavi Zvezdara teatra koju još uvek igramo. Veoma se radujem tom projektu i, ako je suditi po snimanju, biće to zaista sjajan film. U postprodukciji je i projekat na koji sam možda najponosnija od svega što sam do sada radila. Reč je o temi koja je, nažalost, uvek aktuelna – femicidu. Ovaj projekat nosi snažnu poruku, jer je Škripac više od umetničkog dela – to je borba i poziv da budemo pažljiviji prema ženama u našem okruženju. Drago mi je što imam priliku da kroz ovu saradnju pozovem ljude da pogledaju i razmisle o ovoj temi. Takođe, uskoro izlaze serije Bunar i premijera Pasjača, na čijem snimanju smo dugo radili, a svi ih zdušno iščekujemo!
Postoji li neka uloga ili žanr koji još niste istražili, a voleli biste da se oprobate?
Bio bi to neki akcioni film koji bi zahtevao dodatnu pripremu i neke nove veštine, meni do sada nepoznate. Smatram da bi takav izazov bio sjajna prilika za lični i profesionalni razvoj, ali i šansa da publici predstavim nešto potpuno drugačije.
Foto: Stefan Ivanović
