S obzirom da je subjektivni osećaj da je danas sto pedeseti dan meseca januara, čovek bi pomislio kako će malo preko potrebne glamurozne razonode pronaći udubivši se u dešavanja na muškoj strani pariske nedelje mode. No, avaj, dizajneri su imali druge ideje. Među svima njima, najglasnijom se činio imperativ koji je lakše izreći nego učiniti: Preispitajte svoj identitet (ili identitete).
Činilo se da, gde god da pogledate i kakvu god estetiku da određeni brend gaji, najznačajnija po(u)ka sa catwalka bila je ona o traženju smisla među svim tim krpama kojih, očigledno, svi imamo više nego što je po nas dobro.
Dok se većina luksuznih brendova sreće sa striktnim embargom na lansiranje novih proizvoda, Pharrell je opet imao odrešene ruke da napravi ama baš sve što mu se učini kao dobra ideja. I to je učinio, pred auditorijumom dupke punim A-list imenima i, ređe, prezimenima. U publici su između ostalih bili Bradley Cooper i Carey Mulligan, reper Lil Yachty i K-pop grupa Riize.
Vestern tematika nije novost u modi i pop kulturi.
Štaviše, čini se da je više puta proterivana na stranu kiča i kempa nego što je bila u okrilju potkrepljenog dobrog ukusa. Da ne govorimo o tome koliko je beljena u skladu sa agendom konzervativnih filmskih studija. Williams je svega toga svestan i znao je da će sve što pusti na pistu pokrenuti konverzaciju koja će prevazići kratkoročni trendovski okvir. Kada vidite način na koji su kauboji predstavljeni, vi uvek vidite samo nekoliko verzija, objašnjavao je novinarima u backstageu. Nikad ne vidite kako su pravi kauboji izgledali. Oni su izgledali kao mi, kao ja. Bili su crni i bili su indijanskog porekla.
Kontekst kolekcije je imao auru inkluzivnosti, pa ipak mnogi komadi su bili usmereni na onaj povlašćeni 1% najbogatijih stanovnika planete. Štaviše, bilo je toliko razmetljivog luksuza u svakoj resi, nitni i egzotičnoj teksturi kože da ona Speedy torba iz prethodne kolekcije procenjena na milionče deluje kao nešto iz Bershke – skoro.
I dok je Pharell istraživao identitet koji nosi ponovno otkrivanje sopstvenog porekla sa svim specifičnostima…
Kim Jones se u Dioru odlučio za proučavanje jednog izrazitog individualiste iz istorije kulture, umetnosti i plesa. Reč je o Rudolfu Nureyevu, te njegovoj prožimajućoj vezi sa Margot Fonteyn. No, ne dajte da vas referenca zavede da pomislite kako je reč o balletcore poštapalicama koje u modi viđamo od kad je TikToka. Ovo je bila prva Dior kolekcija muške visoke mode. I premda su Jonesove kolekcije uvek obilovale elaborativno ukrašenim odevnim predmetima od velelepnih tkanina i vrhunske zanatske izrade – ova je bila masterclass iz raskoši u službi ličnog luksuza.
Istovremeno, dizajn tim u kući Givenchy je nakon odlaska donedavnog kreativnog direktora Matthewa M. Williamsa imao zadatak da preispita identitet sopstvene muške linije. Iako neizmerno talentovan, Matthew je za sobom ostavio pomešane predstave o tome šta je Givenchy modni kod današnjice – i kako je impozantna zaostavština Huberta te uticajan rad Ricarda Tiscija tokom mandata u kući uticao na ono što je realna tržišna vrednost dostojanstvene marke.
Koncipirana kao svojevrsni pogled na unutra, kolekcija je realna studija statusa novog džentlmena te je prigodno da je u beleškama koje su goste sačekale na reviju pisalo da je Gospodstvenost izraz karaktera. Dihtomija između dve garderobe: one koju nosimo pred svetom, i onu koja nam je rezervisana za privatne prilike pružila je čisto slikarsko platno za novi Givenchy manirizam – onaj koji se oslanja na ekstravaganciju baš kao i na relikvije starinskog garderobera.
I za kraj, ali ne i najmanje važno.
Istraživanje identiteta neodvojivo je od toga kako percipiramo sopstveno telo. Rick Owens je odabrane zvanice pozvao u svoj prostran pariski dom, nekada sedište francuske socijalističke partije, da pokaže kako izgleda njegovo preispitivanje uvrežene muške siluete. Owens, čije kontinuirano kontriranje gravitaciji konvencionalnih krojeva mu je osiguralo armiju modnih fanova, uspeo je još jednom da okrene naglavačke sve što znamo o silueti.
Njegove naglašene potkolenice na gumiranim pantalonama napravljene od recikliranih guma za motorcikle koje je napravio Matisse Di Maggio, specijalista za rubber odeću iz Pariza – na prvu loptu su podsećale na neke mutant insekte iz svemira u holivudskom blokbasteru, a mene su negde asocirale na sve gej drugare koji provode sate u teretani ubeđeni su da im noge nisu dovoljno isklesane.
No, iza toga stoji važnija poruka koju je sam Rick podelio: Proporcije kolekcije su groteskne, i nehumane, u nekontrolisanoj reakciji na neke od najrazočaravajućih postupaka ljudi kojima ćemo svedočiti za života. Postoji večna utopijska nada da je negde ipak bolje.
Paris Men’s Fashion Week: Journal puškice
Louis Vuitton
Must have komad: Torbe – i svako ko kaže drugačije je, nezdravo delulu (i lažov).
Aksesoar o kome su svi pričali: Kaubojski šešir, naročito s obzirom na činjenicu da ga je Pharrell lično teasovao cele nedelje pred reviju
Stajling ideja koju možete ostvariti i sa manje para: Western košulje od teksasa – kupite ih u second handu i nosite sa ponosom kao da su neprocenjivi heritage komad (a i dva, tri otkopčana dugmeta).
