Behind the scenes: Kako je izgledala priprema mladih dizajnera za reviju na Belgrade Fashion Week-u
Da li se sećate otkačene plavuše Cher Horowitz iz filma Clueless? Ako se sećate nje, sigurni smo da pamtite i virtuelni garderober koji je u potpunosti uprostio biranje autfita i omogućio oblačenje protagonistkinje prelaskom prsta preko monitora. Danas to nazivamo digitalnom modom koja predstavlja utopijsku viziju održivog delanja.
Digitalna moda zaista jeste najradikalnija, ali je (gotovo) neizvodljiva. Njena praksa nije primenjiva na polju svakodnevnih izazova, te borba sa problemima konzumerističkog društva i hiperprodukcije odeće ne jenjava. Shodno tome, važno je da nastavimo dijalog u kojem je prva tačka dnevnog reda pronalaženje alternativnijih rešenja modnog delanja.
Second hand kultura postaje popularna, a mladi dizajneri pronalaze sve inovativnije načine kreiranja i redizajniranja odeće. Upravo zbog toga, veoma je važno da novom poretku domaćih kreatora omogućimo da njihov glas odjekuje modnom scenom, te da se stvore povoljni uslovi u kojima će imati mogućnost propagiranja održivije mode pretežno zasnovanu na upcyclingu.
Imali smo ekskluzivnu priliku da iz prve ruke vidimo kako su izgledale pripreme za reviju mladih dizajnera na Belgrade Fashion Week-u koji su odgovarajući na temu ReThink Fashion prikazali na koji način percipiraju pojam održive mode. Uzavrelu atmosferu iz backstagea potrudili smo se da prenesemo analognim fotografijama i time doprinesemo osnaživanju talentovanih mladih dizajnera i njihovoj ideji o održivosti koja predstavlja ključni element ovog projekta.
Promišljanje mode je imperativ
Spora moda je ideal koji je zaista dostižan ukoliko mi kao pojedinci shvatimo da je promišljena moda zaista imperativ savremenog društva. Upravo zbog toga, Belgrade Fashion Week okupio je talentovane, intovativne dizajnere iz Srbije i ex-YU regiona i pružio im mogućnost da izraze svoju kreativnost kroz savremeno poimanje mode. Kao i da svoju profesionalnu karijeru započnu na najvažnijoj modnoj manifestaciji u regionu.
Ovogodišnji konkurs imao je globalno aktuelnu temu ReThink Fashion kojom je brend Perwoll ohrabrio mlade modne kreatore da predstave svoju viziju na odgovoran način.
Nakon što su izabrani kandidati drugog kruga takmičenja, u razgovoru sa talentovanim mladim dizajnerima saznali smo koje tajne se kriju iza njihovih vizija i na koji način nastoje da ožive svoju zamisao. Prošlo je nešto više od mesec dana kako smo videli prve skice i čuli kojim idejnim putevima će se kretati njihov proces dizajniranja, a sada smo dobili priliku da prisustvujemo upravo oživljavanju njihovih kreacija na samoj pisti. Shodno tome, donosimo neke od behind the scenes priča sa Nedelje mode u Beogradu.
Sustainable fashion for the win
Kandidati koji su prošli u drugi krug, dobili su i svoje mentore Sonju Krstić, Anu Trošić Trajković, Ivanu Najdanović, Sonju Jocić i Nenada Radujevića sa kojima su zajedno radili na pripremanju kolekcija koje su predstavljene na 52. izdanju Belgrade Fashion Week-a. Kolekcije su bile otelotvorenje različitih ideoloških pravaca mladih dizajnera, te smo imali priliku da vidimo kako reciklirani materijali dobijaju nove forme, kao i na koji način korišćenje svojevrsnog otpada može da doprinese formiranju alternativnijih komada. U samom backstageu odigravale su se poslednje pripreme, a mladi dizajneri su u nekontrolisano-haotičnom okruženju uspeli da dovedu svoje kreacije do perfekcije.
Nakon zajedničkog defilea proglašeni su i pobednici takmičenja na temu ReThink Fashion pod pokroviteljstvom brenda Perwoll, koje će omogućiti najboljim mladim dizajnerima predstavljanje samostalne kolekcije na narednoj Nedelji mode. Treće mesto pripalo je Nikoli Kojiću, drugo mesto osvojila je Emilija Zdravković dok je prvo mesto zauzela Marija Đorđević sa kojom smo nakon revije razgovarali o procesu kreiranja kolekcije.
Journal 01. Kako je izgledao proces kreiranja kolekcije?
MĐ: Sam proces kreiranja kolekcije doživljavam kao stvaranje jednog malog univerzuma. Moja tema bila je Future terrains i inspirisala me je da kreiram sopstveni biomaterijal i koristim second hand odevne predmete. Kroz istraživanje i dublje definisanje teme, eksperimentisanjem sa receptima u stvaranju biomaterijala i drapiranjem sakoa na lutki, dolazim do nekih početnih skica i formi. Nakon nekoliko proba, spajanja elemenata u digitalnom softveru i dodatnom skiciranju, odlučila sam se za nekoliko konačnih verzija modela.
Uz pomoć mentorke Sonje Jocić, počinjem sa realizacijom dve odabrane skice što uključuje dekonstrukciju muških sakoa, šivenje drapiranih formi, kuvanje biomaterijala, štampu silueta za oblikovanje srebrnih materijala i ručnu obradu tkanine u vidu zelenog veza i šavova. Iako se modeli realizuju prema odabranim skicama, ipak sam sebi dozvolila malo slobode u samom procesu realizacije, pomeranjem nekih finalnih elemenata ili dodavanjem određenih detalja. U tome je čar kreativnog procesa – nikada ne znate gde će vas tačno odvesti.
Journal 02: Reci nam nešto više o kreiranju biomaterijala.
MĐ: Kreiranje biomaterijala uključuje recepturu koja je morala biti testirana, precizno izmerena i određena. Morala sam da pronađem idealnu kombinaciju sastojaka koja mi odgovara kako bi kreiranje materijala bilo uspešno. Izgledom podseća na kožu, ali je savitljiviji i lakše se oblikuje. Njegova najveća vrednost jeste što je biorazgradiv.
